Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

204

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

У миру ca другим државама ( 10 ). Y самом Комитету било je још много предлога за допуну, који указују на сву сложеност проблема чак и када je реч о нечему што због овоје дуговечности изгледа доволно испитано и не захтева коментар. Генерална скупштина je на својој 1883. пленарној седниди, посвећеној двадесетпетогодшшьици YH, без икаквих измена усвојила текст Декларације о начелима међународног права о пријателским односима и сарадњи држава онако како je утврВен у Специјалном комитету. Y њој се изражава уверење да je важно одржати и учврстити меВународни мир заснован, измеВу осталога, на начелу једнакости. Посебно je потврђен значај суверене једнакости и подвучено да се циљеви YH могу остварити само ако државе уживају суверену једнакост и у меБународним односима се потпуно саображавају захтевима овога начела. Затим следи текст који je напред наведен. Декларација наглашава да je реч о основным начелима меВународног права и позива све државе да се њима надахњују у меБународном општењу и да меВусобне односе развијају на бази строгог поштовања овог начела (т. 3). Једнакост или узајамност уграђене су и у друга начела која су том приликом усвојена, а такоВе je истакнуто да су у тумачењу и примени ова начела меБусобно повезана и да свако начело мора да се тумачи у вези са осталим начелима (т. 2). Начело једнакости садржано je и у уставима неких регионалних организација. Y плану 6. Повеље Организације америчких држава се каже да су државе нравно једнаке, да имају једнака права и дужности. Та права не зависе од моћи држава да обезбеде њихово вршење већ од самог постојања као личности у меВународном праву. Y Повељи Организације афричког јединства се меБу начелима на првом месту (као и у Повели УН) наводи начело суверене једнакости (чл. III), а у посебној одредби да све државе чланице имају иста права и дужности (чл. V). Најзад, овај документ садржи и изричиту обавезу држава да строго поштују начела изражена у члану 111 (чл. VI). У погледу осталих регионалних организации та се обавеза изводи посредно, на основу члана 52, став 1. Повеле, по којем свн регионални споразуми и устакове и њихово деловање морају да буду у складу са цнлевима и начелима YH ( 11 )На тај начин je и у органнзованој меВународној заједниди, оличеној у међународним организацијама, потврВена важност начела једнакости. Већ на први поглед наведене одредбе показују, међутим, не само да му се даје различита садржина већ и да постоји разлшса у самом при-

(io) Rapport du Comité spécial (1967) des principes du droit international touchant les relations amicales et la coopération entre les Etats, A/6799, 26. септембра 1967, n. 198. Kohференција y Сан Франциску усвојила je тумачегье начела суверене једнакости које je дао Комитет I/l, према којем оно значи: а) државе су правно једнаке; б) оне уживају сва права која проистичу из суверености; в) поштоваће се личност државе као и њена територијална целокупност и политична независност; г) државе су дужне да савесно исггуњавају своје ыеЬународне дужности и обавезе. Нав. према L. М. Goodrich E. Hambro, Commentaire de la Charte des Nations Unies, Neuchâtel 1946, p. 128. Као што ce види не само да je у шггагьу уже тумачење него што he се усвојити 1970. већ се оно не налази у тексту у којем се наводи поменуто начело. Разлика у погледу правые природе свакако није једини разлог.

(п)Р. Падпрац, op. cit., р. 189.