Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

206

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

држава, нарочито Белгије, осхали су узалудни ( 14 ). Каквог je ово имало утицаја на доношење одлука показује чшьенкца да се о предлозима комисија најчешће расправљало учетворо (САД, Енглеска, Француска. Италија) ьш петоро (са Јапаном), као и број одржаних седница: четворице 72, петорице 145, пленарних 6! Мале земле су могле да износе своје ставове али су велике силе одлучивале ( ls ). в) Усвојени хекстови су и формално носили печах неравноправности, иако je равноправност бар у уговорном праву била поштована. Наиме, како на конференцијама тако je и у уговорним текстовима направлена разлика измеВу великих сила и осталих држава победница у толико што су створене две трупе држава у оквиру којих je важно азбучни ред ( 16 ). Такву праксу следили су и оснивачи YH. То je одговарало тадањим схватањима о различитим затвореним заједницама (концерт сила, хришћанске државе). Y савременим организацијама ће доћи до изражаја подела на основу привредне моћи. 4. Све ово je у извесној мери пренето и у међународну заједницу и поред тога што најважнији правил документ проглашавају начело једнакосхи. При томе вала приметит да се о једнакости из политичких разлога много више води рачуна у регаоналним него универзалним организацијама. То не значи да највеће државе немају у њима већи или претежни утицај. Уколико су везе чвршће тај утицај je јачи и обрнуто уколико су везе слабије државе су слободније и за једнакост има више места ( 17 ). То je уочливо у организацијама које теже уједињавању својих чланова. Најјача држава намеће своје воВство упркос формалном проглашавању једнакости ( 18 ) јер до изражаја долази фактичка неједнакост држава. Зато се излаз из ћорсокака види у стварању организација које окупљају државе ca прнближно једнаким материјалним могућностима, што je могуће само код уско регпоналних организагија ( 19 ). То није решење јер ce управо тежп најшпрем могућем окуплању које намеће општа међузависност, а тада се нужно појављују разлике. Приликом стварања универзалних организација компромис je нађен у нешто већем наглашавању једнакости (понекад додавањем атрибута „суверене”) ca одступањима када je то водећим творцима организације изгледало по-

(и) М. Sibert, Quelques aspects de l’organisation et de la technique des conférence internationales, Recueil des Cours, 1934, t. 48, p. 428.

(lis) p. Паднрац, op. cit., p. 141.

(le) Ha Аругој конференцији 1907. САД су захтевале и постигле да буду наведена под словом ~А" а не ~Е" (Etats) Unis . . .) /ер представл>ају Америку!

(i") D. Schindler, Contribution à l’ étude des facteurs sociologiques et psychologiques du droit international, Recueil des Cours, 1933, t. 46, p. 264; P. Падирац, op. cit., p. 190.

(is) B. Boutros Ghali, Contribution à l’étude des ententes régionales, Paris 1949, p. 75; P. Падирац, op. cit., p. 191. По некими Арапска лига je слаба зато што су слабе везе и нема вођства већ постоји сукоб некада најважнијих држава Египта, Сауднјске Арабије и Јордана (Р. Падирац, op. cit., p. 191), алн Boutros-Ghaili то пориче, нстичући управо положа/ Египта у тој оргаиизацији са којим je сличност положаја САД у Атлантском и СССР у Варшавском пакту више него случајна. В. Boutros — Ghali, Le principe d’égalité des Etats et les organisations internationales, Recueil des Cours, 1960, t. 100, p. 18.

(io) Као пример ce наводи Мала Антанта (P. Падирац, op. cit., p. 191), која je за Бутрос —Гали ja била „најсавршенија формула регионалног споразума" (Contribution à l’étude des ententes régionales, p. 80).