Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

требно. При томе je обилато коришћено правило уговорног права (пошто су и устави организација донети у облику уговора) да се слободно могу чинити разна одступања од утврВеног правила. Она се углавном огледају у следећем. а) Y појединим организацијама постоје органы ca схалним и несталыим члановима. Први су унапред одреЬеыи док се други периодично смењују. Својевремено je указивано да постојање стал них чланова Савета Друштва народа представља изузетак од начела једнакости ( м ). То се поновило и у Уједињеним нацијама, правно у још тежем облику јер су пет сталних чланова Савета безбедности погшенично наведени у Повељи_ По Пакту ДН и друге државе су могле да буду изабране за сталне чланове Савета (чл. 4, ст. 2) док je по Повели то могуће само њеном ревизуем. Поред тога стадии чланови Савета безбедности су аутоматски чланови и других тела, као Комитета војног штаба (чл. 47, ст. 2) и Старателског савета (чл. 86, ст. 1, т. б). Исто тако они су фактички сталии чланови тела у којима нема забране поновног избора, као у Економском и социјалном савету и његовим помоћним телима, или када се мора водити рачуна о представљању различитих географеких подручја, цивилизација или правних система. Без обзира како се ово правдало, чшьеница je да су велике силебиле главки носиоци ратних напора у последнем светском рату и да су оне одлучиле да створе организацију за очување мира. Логично je да. задрже своје место у организацији која израста из ратне коалиције у којој оне воде главку реч, посебно у органу коме се поверава главна одговорност за одржавање мира и безбедности и који je овлашћен да у вршењу те дужности иступа у име свих чланова YH (чл. 24, ст. 1). Значај овога биће јаснији када се Iшају у виду овлашћења овог органа, а. посебно начин доношења одлука у нему, о чему ће бити помена касније. б) Y неким организацијама државе нису једнако представл>ене у пој единим органима. Y неким специјализованим установама државе су груписане према привредној снази, а у најважније органе улази највише држава из трупе најразвијенијих ( žl ). То je касније прихваћено и y YH приликом стварања посебних органа за давање помоћи неразвијеним земљама, у којима има највише развијених држава. в) Много већа неједнакост je y различитом броју гласова које имају поједине државе. To je нарочито у финансијским организацијама, затим онима у области трговине, па je то применено и у Европским заједнидама. Понекад се овај резултат желео постићи давањем различитог броја места, представницима држава-чланица (нпр. скупштине европских организација) али то није сигурно због вишепартијског система, а нарочито што у тим државама нису на власти исте партије ј 22 ), па долази до изјашњавања и. груписања на политичкој а не националној основи.

(so) М. Новак о в и ћ, Осноои меЬународнога јаонота права, I, Београд 1936, 89.

(21) Нпр. у Међународној организацији рада, Међународној организации за цивилно ваздухопловство, Међувладиној саветодавној поморској органнзацији ндр.

(22) То ce најбоље види на примеру земаља чланица Европског савета и Европских заједница. Y кекима су, на пример, социјалистичке партије у опозицији, у некима деле

207

JEAHAKOCT И РАВНОПРАВНОСТ ДРЖАВА Y МЕБУНАРОДНОЈ ЗАЈЕДНИДИ