Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

73

ЗАБРАНА КАПИТУЛАЦИЈЕ И ПРИХВАТАЊА ОКУПАЦШЕ

знавања окупације југословенске територије. Постоји уставна обавеза за све радне л>уде и гра Бане, за све државне и друге органе, за све друштвене факторе, да учине све што je у њиховој моћи, свим расположивим средствима, да спрече да се агресор стабнлизује и да на запоседнутој територији успостави власт коју може стварно и ефективно да врпш. Другим речима, по концепцији општенародног одбрамбеног рата фактичко а самим тиы и правно стање окупације на привремено запоседнутој територији не може и не сме никад да наступи. Самим тим сви они грађани који на привремено запоседнутој територнји учествују у непријатељствима против агресора, ван састава ј единица ЈНА и територијалне одбране, за признање својства припадника оружаних снага, треба да испуњавају само услове прописане планом 2. Хашког правилника, односно чл. 4, тач. 6. 111 Ж. К. То су услови који важе за неокупирану тернторију и то: отворено ношење оружја и придржавање правила ратног права. Према томе, у условима општенародног одбрамбеног рата, привремено запоседнута територија не сме да прерасте ни фактички ни правно у окупирану територију. Да ли неко испуньава ствојство припадника оружаних снага или не, на тој територији просуђиваће се по оним одредбама Конвенција из ратног права које важе за неокупирану територију, а услови за то признање су на неокупираној територији далеко блажи него на окупираној. Из свега до сада реченог произилази да се у условима савременог рата, где цело становништво учествује у ратном напору и сноси терет рата,. појам припадника оружаних снага и његова заштита мора посматрати са становишта признана истих права и исте заштите свим учесницима оружане борбе. Да би се избегле дилеме о томе ко у општенародном одбрамбеном рагу има статус припадника оружаних снага, нацрт Устава тумачи одредбу меВународног ратног права ко се сматра припадником оружаних снага, односно који учесник у непријатељствима и под којим условима у случају заробљавања, рањавања или болести ужива међународноправно признаку заштиту.

Ар

Вуко Гоззе-Гучетић

РЕЗЮМЕ Запрещение капитуляции и принятия капитуляции, определение понятия военнослужащего по проекту Конституции СФРЮ Для народной обороны, как она заложена в проекте Конституции СФРЮ, в числе остального характеристичным является позиция, занятаяЮгославией в вопросе оккупации и капитуляции. Она состоит в следующем: Югославия не признает никакой формы оккупации или капитуляции и никто не имеет право принять оккупацию или согласиться с оккупацией страны или отдельной ее части, а также потписать капитуляцию или принять ее в какой-бы форме она не выражалась. Никто не имеет право воспротивиться трудящимся Югославии вести борьбу с оружием в руках против агрессора или участовать в других формах сопротивления. Смысл запрещения Конституцией капитуляции заключается в следующем; право защищать страну является неприкосновенным и неотъемлемым правом и обязанностью всех трудящихся, всех граждан и всех факторов общества. В силу этого нитко не уполнамочен от их имено отказаться.