Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

97

РА3OРУЖАЊЕ И БЕЗБЕДНОЮ!

економске, социјалне и политичке последице. Напори и средства који се у њега улажу ослободнли би се тако за улагања ко ja су кориснија како за националну безбедност тако и за међународни мир (нпр. помоћ земљама у развоју) ( 8 ). Мада су ови аргумента јасни и убедљиви, мада они у овом или оном виду постоје већ веома дуто, ( 9 ) мада je разоружање део програма Друштва народа и Уједињених нација, ошяти je утисак да Они до сада нису произвели скоро никакво дејство, да je свет непрестано сведок напора да се квалитет и количина оружја повећају и повисе и да се идеја општег и потпуног разоружања, баш зато што je толнко беспрекорна, претворила у део пропагандыог ритуала који нема озбиљну садржину. Зашто je то тако? Поред низа конкретних околности које су отежавале разоружање у пој единим, историјски датим ривалским паровима а у које се овде не можемо упуштати за нас je од значаја следећа опаска опште природе. Пре свега, не може се доказати да je само оружје извор опасности за туђу безбедност, већ да je то намера да се оно на одређен начин употреби. Елиминисањем оружја стање се несумњиво побољшава, али се таква намера поуздано не отклања, те после успешно спроведеног обостраног разоружања ситуација у основи остаје иста: безбедност једне стране (по њеном уверењу) остаје угрожена другим средствима, меВу која спада и преостало оружје јер ce уништење свих предмета који могу да послуже за меВународну примену насиља не може ни теоријски замислити. Дубли разлог за сумњу у свемоћ разоружања налази се у поукама које се могу извући из брижљиве анализе узрока супериорнијег наоружања, коју je још Енгелс предузео, користећи ce Диринговим (Dilhringovim) детињастим примером Робинзона и Петка, где први покорава другог „с мачем у руци”. Енгелс се оправдано пита откуд Робинзону мач и откуд то да се Петко не појављује с пуним револвером и не преокрене однос „силе”. Када се та питања разјасне, наставља Енгелс, увиђа се да „сила није пуки акт воље, него да су за њено остварење потребни врло реалии предуслови, найме орућа, меВу којима мање савршено бива надвладано савршенијим; даље, да та оруВа морају бита произведена, чиме je уједно речено да произвоВач савршенијих оруђа силе, или просто речено оружја, побеВује произвоВача несавршенијих, или да ce, једном ријечи, побиједа силе темељи на производњи оруВа, а ова опет на производњи уопће, дакле, на „економској моћи”, на „привредном положају,

(8) Вид. резолуцију Генералне .скупштине YH бр, 2602 (XXIV) од 16. децембра 1969, став Е, увод. Вид. Економске и социјалне последице трке у наоружавању и војних издатака, извештај Генералног секретаря YH, изд. Информационог центра YH, Београд б.г. Наивно je, наравне, веровати да ce моћни привредни интереси неће одупирати разоружавању. Исто тако пије вероватно да ће се средства улагана у наоружавагье одмах дати за племените и несебичне диљеве. Трупа стручњака која je подпела о том питању нзвештај Генералном секретару YH верује, међутим, да би усмеравањем средстава ослобођених разоружањем на помой земљама у развоју дошло до најмањих економских поремећаја у земљама које су до сада издавале много на наоружавање. Вид. Disarmament and Development, Report of the Group of Experts on the Economic and Social Consequences of Disarmament, изд. Уједињених нација E. 73.1X.1, New York 1972.

(8) Вид. M. Радојковић, нав. дело (нап. 1), стр 4. и даље.