Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

6

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Нацрт Устава настоји да уставне амандмане уклони у један јединствени политички систем, односно, да разреши извесне join отворене проблеме новог облика федерализма, који je успостављен амандманима 1971. године. Југословенски федерализам као инструмент решавања националног питања у једној сложеној вшпенационалној заједници који ce стално мењао, нарочито последних година, добио je извесно своје, ако не коначно и стално, у сваком случају значајно и ново решење кроз структуру федерације, кроз положај и структуру Савезне скупштине и односа измеВу федерације и република. Дакле, тај нови федерализам који није само „делећи” и територијално политички већ и функционални федерализам, тај федерализам који није само федерализам одвојених сфера, него федерализам кооперације, сарадње и партиципације основних субјеката, република и покрајина, и у самом решавану послова од значаја за федеративну заједницу, несумњиво да je једна значајна новина у нашој уставности и чини да je Нацрт и у тој сфери релативно нов и да оправдана и раније започете промене и доношење новог Устава. Најзад постоје још две сфере оџштијег значаја које треба да ce истакну на плану теорије и права. Прва сфера се тиче односа између друштва и политике државе. Дела политична мисао и пракса и према томе и уставна теорија и уставни системи, до данас су углавном били засновани и данас су засновани на дуализму између друштва и државе, измеВу власти и човека. Taj дуализам, наравно, ће постојати докле год се не реши основни друштвени и људски проблем, проблем пуне слободе и равноправности људи и народа. МеВутим, као систем дуализам je већ начет у нашим уставима, нарочито у Уставу од 1963. године. Он je сада нашао и ново решење које отвара врата и новом политичном систему, систему који ннје стара држава, стара класична политичка држава, већ je асоцијација произвођача и самоуправна политичка организацнја друштва у настајању; што значи и са низом премиса и остатака старог што je уједно неизбежно у „прелазном периоду”. Али, за нов Устав je карактеристнчно да je политичка држава као посредник измеВу друштва и човека, измеВу потрошне и производње, измеВу слободе и власти, да je та посредничка у знатној мери манипулантска и отуВујућа апаратура добила значајак „ударац”, тј. мења се један од облика тога превазилажења дуализма и те противречностн, јесте на јед ном ужем плану, и делегатски систем. МеВутим, када ближе уБемо у многе нове одредбе, нарочито у концепт слободе, права и одговорности луди и граБана, видећемо настојање да се тај класични дуализам свестраније превазилази. То je „укорењенн” дуализам који траје још од грчке политичке мисли и грчке политичке филозофије, од Платона и Аристотела, па преко свих политичких мислилада, тај дуализам који су критиковали, и настојали, филозофски да превазиВу, велики соцнјалистички мислиоци, још пре Маркса, а нарочито Маркс, Енгелс и Лешин. Ове промене на уставном п\ану, налазе извесна нова и оригинална решена. Држава као посредник измеВу друштва и човека се превазилази улогом радничке класе и положајем и улогом произвођача, самоуправљача и целим процесом самоуправл>ања који je срж друштвене организације, а