Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

УВОДНА РЕЧ

7

пре свега, у организации удруженог рада и у новом режиму (самоуправл>ана) и средствима друштвене репродукције. V Ту су та три основна подручја новина, које оправдавају да говоримо да je нацрт Устава, иако je наставак, интегрални текст досадашних уставшгх промена и тексгова, у знатној мери и нов и да га са пажњом треба проучавати. Дужност je комуниста научних радника да се овом социјалистичком систему пуном иновација створи одговарајућа научна теорнја и да се пренесе што шире у свест што већег броја људн, у првом реду просвећених људи, нарочито марксиста и комуниста. Свако парцијално практицистичко интерпретиране овога, свако коментаторско прилажење, или апологетско тумачење Устава, није убедљнво, не показује у чемм je он заиста нов и не оправдава зашто вршимо уставне промене и какав курс наше друштво заузима у свом будућем кретању. И на ј зад, као четврто значајније подручје промена и новина ыагласио оих једну релативно модернију и активистичку концепцнју о положају и улози човека и његових слобода и права, укључујући ту и увођење првн пут у историји устава појам одговорности као индивидуалног принципа, индивидуалног права. Од модерних активистичких права, напоменуо бих један свежан права ко ja се првн пут у уставима формулишу. Не зато што смо ми на претходници свести о савременим проблемима и тешкоћама човечанства, мада се трудимо да не будемо потпуно у заднем дворишту, али у сваком случају зато што данас и код нас и у свету доминирају извесни еколошки проблеми. Код нас еколошка свест ннје много развнјена. Ми смо, као претежно заостало друштво, наклонени да сматрамо да нам je природа дала све и да ће стално да нам производи своје лепоте и своје заштитне сфере, услове за наш економски развитак и здрав и пријатан живот. Зато смо наклонени да ту природу ако не уништимо, оно да je недовольно чувамо, да се слабо о њој бринемо. Природу, не само као пејзаж, као зеленило, као жуборене река, као лепоту појединих предела мада je ито важно, већ природу као извор живота и економских потенција и снага једнох' друшгва. То je довело до велике еколошке кризе у многим земл>ама, нарочито у развијеним које су „раобовале” природу да би развили производне снаге, а у првом реду да би капиталисти могли да дођу до што већег профита. Та природа данас куца на врата човечије свести и покушава да постави неке нове проблеме. Нећу да улазим у све те нове проблеме који имају и економски, соцнолошки, политиколошки, правни и културно морални аспект. О нима треба све више да се говори. Код нас почине да расте та еколошка свест, оар у пој единим круговима. Правници некако нису у предним редовима борбе за ширене те еколошке свести. Међутим, Устав je опоменуо правшгке на важност права у претварану еколошке свести у одбрамбени инструмент против рушилачких снага које само друштво носи, производи, да не говоримо, које сам човек у једном заосталом друштву представља.