Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Ар

Радомир Буровић:

О ЈЕДИНСТВЕНОМ ТРЖИШТУ

Под правним регулисањем јединственог тржишта подразумевамо скуп лравних норми и мера које су неопходне да би се обезбедило функционисање јединственог тржишта у једној земли или у више земаља које припадају (привредној) заједници. Питање правног регулисања јединствених гржишних услова je релативно сложено и овде долази до срашћивања правних и економских појмова и категорија, а посебно када се ради о ј един пшеном тржишту које обухвата више зсмаља држава. Приметимо, да je у овим условима, знатно више него у другим приликама, нравна регулатива потчињена економским а у доброј мери и политичким интересима, без обзира што и она са своје стране може допринети бржем или споријем развоју економских односа и изједначавању економских услова који чине суштину јединственог тржишта. Појам јединственог тржишта уско je везан са појмом регулисања међународне или спољнотрговинске размене. Међународна размена роба и услуга, по правилу, врши се измеВу две царинске области. При улазу и нзлазу робе држава врши цариыску контролу и при томе настоји да у подручју које je оивичено царинским граннцама остварп пргшредну интересну заједницу. Истина, обо je класнчно мишљење, које има своју вредност и данас. С друге стране, питање јединственог тржишта je везано са економском сувереношћу државе. Наиме, свака држава самостално уређује своја економска питања, у првом реду, питање новца и сред става плаћања, као и услова привређивања. Међутим, и овде се у савременим условима може говорити о релативној самосталности јер би буквална примена овог принципа доводила до разних спорова у међународним привредним односима. Посебно je значајно о овоме водити рачуна код промена вредности новца једне земле (девалвација иди ревалвација). Y савременим условима поред појма јединственог тржишта појавлује се и појам заједничког тржишта који има у виду економску интеграцнју већег броја земал>а. Y ствари, ова два појма, јединствено н заједничко тржиште су по својим цилевима доста слични. Наиме, и у једном и у другом тржишту тежи се обезбеђењу слободног кретања роба и услуга, слободном кретагьу радника и слободном кретању средстава (капитала). Углавном, овде се ради о квантитативној разлици jep се јединствено тржиште остварује у оквиру једне националне територије, a заједничко на територији више држава.