Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

95

ДРУШТВЕНИ КАРАКТЕР И РАСПОДЕЛА ДОХОТКА

С обзиром на могућност непостојања самоуправних споразума и друштвених договора, односно њихово непоштовање од стране оних који га нису потписали, или чак јесу, као и друге потребе, овом ставу хребало би додати још један, у којем би се оставила могућност законског регулисања ове материје, како то и чини ст. 2. тачке 4. садашњег уставног амандмана, који се готово у целини може пренети у нови устав. Против оваквог решења расподеле дохотка у Уставу СФРЈ данас говори само један моменат а то je да материју расподеле дохотка регулишу републичкй закони односно друштвени договори. Ma колико, као политички договор република, тај аргумент био значајан, за одлуку о читавој ствари релевантна су још најмање два друга момента. Прво, наведено регулисање расподеле дохотка, будући да происхиче из друштвене својине и самоуправљања као темеља нашег друштвено-економског уре ђења, системског je карактера те зато и има места његовом нормирању у Уставу СФРЈ. И друто, такво решење уопште не претпоставл>а да се на нивоу Југославије, било законом било друштвеним договором, утврђују мерила расподеле дохотка, већ би, у ствари, деловало у првом реду као оквир за доношење тих договора и закона у републикама и покрајинама. А да je тај оквир неопходан, данас уопште није тешко доказати, прво зато што je различит пут регулисања наменске расподеле дохотка у по ј единим републикама и покрајинама већ на путу да знача ј но диференцира наш привредни систем и, друго, зато што смо до пре неколико дана били у ситуацији да одлукама о замрзавању лнчних доходака у непривредним делатностима, донетим на нивоу Југославије, привремено и једним делом, буду стављени ван снаге друштвени договори о расподели дохотка и личних доходака у свим републикама и покрајинама. Имајући у виду, дакле, да у прилог наведеног регулисања расподеле дохотка у основним организацијама удружепог рада говоре и теоријски, привредно-системски и практични, економско-политички разлози, ja сам себи и допустио слободу да предложим другачија решена чл. 15. и чл. 19. Нацрта устава СФРЈ.