Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

97

0 ЈЕДИНСТВЕНОМ ТРЖИШТУ

Моју дискусију олакшао je знатно професор Васић. Стога ћу укратко говорити о регулисању јединственог тржишта. Наравно, нећу говорити о периоду који je претходио овом регулисању и о разним појавама и тешкоћама у вези ca овим питањем. Задржаћу се само на начину регулисања у члановима 228. до 234. Нацрта устава. Могу одмах да кажем, да у односу на амандмане, а посебно на Надрт амандмана, ово што je предложено представља велики напредак. Мислим, да je прилично исцрпно регулисано наше јединствено тржиште и да су дати основни принципи. МеВутим, овде имам и једну замерку. Сматрам, да није поклоњена довољна пажња извесним економскнм ефектима или мерама којима ce може врло ефикасно утицати на јединствено тржшнте. Није довољно само прописати одређене принципе или забране, него je потребно предвидети и могућност образовања одговарајуђих средстава. Стога бих предложио да се у чл. 229. Нацрта унесе један нови став, или то може да буде и један посебан члан. Taj нови став иди члан требало би да гласи отприлике овако: „Законом се може прописати осниваьье фондова у цшьу обезбеђења материјалних средстава неопходних за функционисање јединственог тржишта, као и ради изградње крупних инвестиционих објеката од значаја за Социјалистичку Федеративну Републику Јутославију”. Даћу једно врло кратко образложење, зашто сматрам да би требало учинити ту допуну. Очигледно да се поред добрих принципа, одговарајућих забрана монополистичког удружгшања, покушаја гшделе тржишта или затварања, извесна значајна питања за наш привредни развитак морају решавати и ангажовањем крупних финансијских средстава. Наравно, овде ми се може ставити примедба, да ће се обезбеђење тих средстава постићи усаглашавањем заинтересованих република или покрајина, Наравно, и то je могуће, али може да настане и таква ситуација да je потребно врло брзо интервенисати, а то je могуће само ако се одмах располаже са одговарајућим средствима. Зиачи, ови фондови би требало да омогуће брзо и благовремено реаговање надлежних савезних ограна у првом реду Савезне скупштине ради отклањања сметњи насталих на јединственом југословенском тржишту. Исто тако постојање ових законом установљених фондова би омогућило одговарајућу интервенцију на јединственом тржишту, ако до потребног усаглашазања заинтересованих република и покрајика не дође. Потребно je истаћи да у чл. 234. имамо истакнут принцип компензације, али тај принцип није довољан да замени одређену економску интервенцију за обезбеђење неопходних услова на јединственом тржишту када до поремећаја дође. Слично je и у погледу инвестиција од општејугословенског значаја. По мом мишљењу, то би били такви објекти првенствено инфраструктуре који имају значај за југословенско тржиште као целину. Не ради се овде о стварању некаквог новог „државног капитала”, већ о томе да се за задовољење одређених крупних привредних потреба (обезбеВење електричне енергије, транспорта и сл.) обезбеде одговарајућа средства. Било би корисно да се федерацији да таква могућност да може и законом предвидети обезбеђење таквих средстава. Сматрамо да би ово било у духу читавог Нацрта устава, jep се у крајњој линији ради о објектима који поспешују даљи развитак свих привредних региона, а не само оних где су изграђени.