Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

98

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ha тај начин долазимо до кзједначења услова прнвређивања и постепеног осхваривања заједничких интереса на јединственом тржишту. И у једном и у другом случају требало би предвидети могућност стварања оваквих фондова на нивоу федерације и њихово ближе функционисање регулисати савезним законом. Имао бих још једну примедбу у погледу чл. 253. хач. 3. Наиме, у том члану je предвиђено да je федерација надлежна да „уређује основе облигационих односа”. Овде бих предложио да се овај део тако формулише да je федерација овлашћена да уређује облигационе односе, односно да доноси законе који регулишу материју облигационог права. Није ми јасно зашто би федерација била надлежна да уређује ауторско право, а не бн била надлежна да уређује облигационе односе, облигационо право, него само основе облигационих односа. Овде се може ставити примедба да би овакво регулисање као што je у Нацрту било еластичније. Међутим, јединствено регулисање свих облигационих односа било би много боље и више би одговарало принципу јединственог јутословенског тржишта. Сматрам, да би морали постојати јединствени облигационп односи на читавом југословенском тржишту и тиме би се постигла правка снгурност и правна гаранција. Наравно, не сматрам да би овде била искључена надлежност република и покрајина, али сматрам да би се у облигационом законику, или закону, ако израз смета, регулисала сва основна начела и општа правила о промету роба и услуга, док би се одређени детаљи могли регулисати републичким и покрајинским прописима. Односно, овим прописима би се могло извршити одговарајуће прилагођавање општих начела и правила облигационог права. Сматрам да би наведена два побољшања у тексту Нацрта знатно допринела бољем уставноправном регулисагьу ове материје, и дала могућност за одговарајући развој савезног законодавства у смислу ефикасније заштите и правилнијег функционисања јединственог тржишта. На овакво резоновање могла би да се стави примедба да би се форшграње одређених фондова могло да изроди у „државни капитал”. Сматрам, да то не мора да се изроди. Завися да ли се с једним инструментом служимо разумно или не. Стога се и залажем за обезбеђење и правних и економских средстава неопходних за ефикасно регулисање јединственог тржишта. На крају joui једна напомена у погледу поделе овог трећег дела на главе. Наиме, овај трећи део према Нацрту уопште нема ни глава на поглавља. Међутим, чини нам се да не само због разлога форме, него и суштинскн требало би да се овај део подели на четири главе. Прву главу под насловом: „Остваривање заједничких интереса и права” обухватили би чланови 222 —227; другу главу „Јединствено тржиште” чланови 228—234; трећу главу „Друштвено планирање, новчани и кредитни систем” чланови 235 —240. и четврту главу „Регулисање друштвених обавеза и примена прописа” чланови 241 —251. Сматрамо да бн оваква расподела уставне материје сасвим одговарала овом делу Нацрта и да би знатно допринела бољем руковању и сналажењу у уставном тексту.