Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

A,p

Момчило Курдулија:

НАСЛЕДНОПРАВНИ ПОЛОЖА! ВАНБРАЧНЕ ДЕЦЕ

1. Последња (четврта) алинеја члана 168. Нацрта Устава СФРЈ такође припада породици одредаба које привлаче пажњу, јер показује да у наследноправном положају ванбрачне деце (а тиме, наравно, и осталих ванбрачних сродника) остаје status quo, а отуда и подлога да и други прописи задрже досадашња решења. Евентуална алегација на став први in fine и став други члана 136. не би имала много изгледа на успех будући да je тај текст и у досадашњем Уставу постојао. Истина, и део члан 168. не представља иновацију, али то нкје разлог да се о њему не комбатира, пошто je он пун слабости које не бы смеле да се нађу у тексту којн по природи матер ије коју нормује треба да буде дело правничке ерудиције. Овде, дакле, писмо у домену оних великих идеја и сфери њнховог правног формулисања где се и не може очекизати да ти најновији и најдрагоценнји дарови буду одмах тачно и јасно појмовно исказани. Не дирајући —• овом приликом у недостатке који се налазе у наведеним алинејама члана 168, задржаћемо се на оној горе фиксираној. Ту je право питање у овоме како у контексту водейих идеја Нацрта Устава наћи формулу која би у целини конкордирала са тим темељгшм назорима, у потпуности покривала односни социјални реалитет и била подобна да упије све богатство живота ко je време доноси. 2. Битна карактеристика наследноправног положаја небрачне деде огледа се у обесправљењу ове у односу на брачну деду. Та инегалност и данас постоји у правима многих земаља. Ако се обратимо историји видећемо да je тако било и у прошлости. Она, међутим, није статична већ, напротив, ша тежњу поступног смањивања. Ниво до кога je та тежња стигла веома je различит и у том погледу постоји право шаренило почев од тоталне дискриминације до потпуног брисања сваке разлике у наследноправној етн деде. Такром току ствари допринеле су и доприносе бројне околности међу којима у кретању напред централно место заузима напор радничке класе да одстрањује ахумане продукте класног друштва. И овде je одлучујући корак учинила нова, социјалистичка друштвено-економска формација. То се с правом може рећи и за нашу земл>у у којој je револуција и на овом плану отворила пут за оствариватье нових и човека достојних друштвених односа. Наше право за разлику од права неких других социјалистичких земаља није отишло до краја, што, несумњиво, представља недостатак за који није лако наћи оправдање. Ово вала по-