Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

4 p

Смиља Аврамов:

ПОЛОЖАТ ЈУГОСЛАВИЈЕ У МЕБУНАРОДНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ

Дискутовати о Нацрту новог устава значи дискутовати о једној фази наше политике, или тачније о једној фази у процесу изградње социализма. Анализа Нацрта устава треба да нам да одговор на питање где смо сада и какве нам видике отвара нови устав. Изашли смо на међународну сцену кроз револуцију и ослободилачку борбу наших народа. На тековинама револуције створили CìMO у земљи једну нову социјалистичку друштвену формацију, наградили смо један идејно нов однос према судбинским проблемима савременог света. Тековине револуције обвезују нас да критичкй сагледамо и ову фазу наше политике, тј. правке и институционалне оквире новог устава. Потребно нам je данас, више него икад, да се подсетимо на циљ и смисао, на аутентичност наше револуције. Ми правници склони смо понекад формалистичном логицирању, стерилним дискусијама, губећи из вида срж и суштину проблема. Потребно нам je то и зато што се данас у свету социјализам, с једне стране, идентификује ca ропством и бедом, а са друге стране спутава и брани технократским и државио-социјалистичким концептима. Није то изненађујуће; историја нам пружа безброј доказа да се у тренуцима револуционарних промена увек појачава спор око организације друштва. Изнаћи данас адекватне оквире који ће одговорити захтевима епохе у којој живимо није ни мало лак посао. Савремена цивилизација поставља нове проблеме пред наше друштво, тражи нова, свежија и инспиративнија решења. Без претензија да смо постигли коначан успех, или дали дефннитиван модел, мислим, да овај Нацрт устава, заједно са уставном реформой која je отпочела већ раније, представља свеж захват и даје јаснију визију наше будућности. Самоуправны систем и мећународна заједница. Нацрт устава заснован je и полази од две основне идејне концепције: 1. Од идеја класичне федеративне државе, ко ja историјски представља тековину грађанских демократија и 2. од концепта самоуправног система као специфичног облика власти радничке класе, као система који се у својој бити супротставља, односно који негира и води ка одумирању свих облика државе. Y питању су, дакле, две противуречне идејне концепције, које уствари одржавају противуречности савременог света у коме живимо и градимо ново друштво.