Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

104

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Маркс и Енгелс, чпје идеолошке и филозофске поставке представку основ политике ове земље, пројектовали су организацију социјалистичког друштва на универзалном плану. Нов светски систем, према овој замисли, требало je да се оствари кроз револуционарну акцију радничке класс света, а уз одумирање државе као друштвено-политичке организације. Универзалистички пројектован систем није до данас реализован, него je надомештен системой плурализма држава са различитим друштвено-економским системима. Победа социјалистичке револуције у једној земли, прерастање социјализма у светски процес кроз формирање низа социјалнстичких држава довео je до тријумфа етатизма на меВународном плану, категорију која у свои модерном облику представла тековину буржоаских револудија. Етатизам je једини облик кроз који се једно одреБено друштво може појавити на меВународном плану као субјект меВународног система, jep je тај систем традиционашо граВен на бази строгог етатизма. Само су државе комплетни носиоци права и обавеза, само државе уживају пуну заштиту меВународног права. Народи, народности, магьине, грађани, могу остварити своја права само посредством државе којој припадају. Одрећи се атрибута државности на меВународном плану зкачи довести у питање, не само субјективитет, него и егзистенцију заједниде и њено присуство у решавању животних проблема света. МеВутим, на унутрашњем плану држава je кроз револуционарне токове нашег друштва трансформисана у социјалистичко друштво; државно и бирократско управлање заменено je друштвеним саЈМоуправлањем. Паралелно постављање двеју на изглед контрадикторних поставки: државно- ' сти и самоуправлања представла дијалектичко јединство супротности. Социјалистичка Федеративна Република Југославија гласи члан први Нацрта устава „je савезна држава као државна заједница .... и социјалистичка самоуправна демократска заједница радних луди и граВана...”. Овако решење представла једину алтернативу коју нам пружа светска заједница у овом историјском тренутку, али истовремено и једину алтернативу за изградњу истинских социјалистичких односа у земли. Но, то истовремено наводи на заклучак да са појмом деетатизације треба обазриво оперисати; другим речима, да функције државе на сполнополитичком плану треба различите посматрати од функција на унутрашњем плану. Идејшг и политички плурализам савременог света даје држави као друштвено политичкој јединки на меВународном плану посебан смисао. Механизам спољне политике. Сасвим je природно да у једном документу као што je устав није лако ускладити два концепта о којима je напрел било речи. Са становишта правне технике они се испреплићу, употпуњују, а на тренутке и исклучују. Суштински, меВутим, њихово јединство почива на претпоставци да механизам државе, тамо где он нужно мора да постоји, а то je у првом реду подручје сполне политике, мора бити уклучен у општу функдију остваривања интереса радничке класе земле. Подручје сполне политике представла заједничку сферу гштереса, цилева и акција свих наших народа и народности, свих република и покрајина, па je природно ставлено у надлежност федерације, што Југославију, у меВународним односима, чини простом или јединственом државом Тlша класичне федеративно државе. Суштина измена, по којима се југо-