Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

85

НАЦРТ УСТАВА И СТАТУСНИ ПРОБЛЕМИ ООУР-а

Треће питање јесте питање инокосних пословних органа. Два су нитања о којима ћу овде покушати да дискутујем. Једно je питање оних органпзација код којих постоји двојност у погледу рада и управљања. Ту се ради о банкама, осигурању и о свим основним организацијама, у којима с једне стране имамо органе скупштине, где су представљени и они чија су средства, а с друге стране имамо органе радне заједнице где они нису представљени. Поставља се у пракси питање да ли у погледу извршних органа треба једно лице да врши функдије изврпших органа обе структуре које се јављају као самоуправне структуре, једне на средствима удруженим, а друге на средствима рада, јер с друге стране постоје схватања да треба да буду два органа, и у том случају поставља се питање ко и када их бира. Мени се чини да би ова питања требало препустити самоуправном споразуму или уговору између радне заједниде и интересне заједнице или скушптини интересних заједница за које ови врше послове. Међутим, најгоре решење je да се на ово питанье не одговори. Jep данас имамо ситуацију да директора поставља скупштина, а да се радна заједнида саглашава, а решегье je обрнуто, да га поставлю радна заједница, а да се скупштина саглашава. А са гледишта амандмана у сваком случају, оба решена не би могла да буду њиме сагласна. Друто питање покренуто je јуче у дискусији, а то je да ли у избору извршног пословног органа тј. директора предузећа, треба да учествују комуне, односно општине или не. Наиме, у Нацрту ми се опет враћамо да у комисијама за предлог директора треба да своје чланове именује оиштина. Ово решење није ни мало ново, то je решење које смо имали до уставног Амандмана 15. Ми смо у уставном Амандману 15. то решавање укинули jep смо сматрали да je то неповерење према раднищша, а сада га поново уводимо дајући радницима потпуно повереше да управљају средствима и озим другим. Мислим да овакво враћање није потребно. Ако друштвена заједнида треба још да интервенише, она може да интервенише у погледу услова за избор директора за уједначавање услова кроз друштвене договоре, али да директно учествује у избору лица, мислим да то амандмани не траже. Још два питања постоје о којима бих хтео да искажем своје мисли. Једно je питање у вези права и дужности радника да се конституишу у основну организацију удруженог рада. Ja се такође слажем са оним схватањем у дискусији које je јуче дато, да je наглашавање, да je дужност радника да се конституишу у основне организације веровахно инструктивна категорпја, али да много мање доприноси решавању стварнога про блема који постоји, него тачније и прецизније регулисање овог питања. Наиме, мени се чини следеће: да не би требало ово право конституисати као право и дужност у смислу конституисања, Beh као право радника да се конституишу. Али ja бих свакој оснбвној организацији дао право да затражи од дела своје основне оргаиизације удруженог рада, тј. од дела радника да се конституишу у основне организације. Наиме, ова дужност као опасност са гледишта друштвених односа постоји само у оквиру једне основне организације удруженог рада. Може да се деси да