Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

86

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

неки део који има услове да се констихуише и осамостали остаје у саставу основне организацнје удруженог рада и прелива доходак оних радника који су у тој основној организацији, који боље раде, а они иако имају услова да се издвоје у самосталну организацију то не желе, јер им je тако комотније, јер имају на пример већи лични доходак. Отуда, ja бих дао право свакој основној организацији удруженог рада, односно раднику у основној организацији удруженог рада да одреБеном двотрећинском или другом већином постави питање издвајања оног дела који испуњава услове да буде основна организација удруженог рада, a неће то да чини због тога што je ca гледишта доходовних односа овако погодније и комотније. Овако проглашавање само са правом и дужношћу мислим да je лепше можда са гледишта уставно-правних норми, али мање са гледишта решавања питања о коме се ради. И последтье питање, али сасвим кратко, које ћу само да најавим, али нећу о њему да дискутујем, јесте следеће. Ради се о правном субјективитету основних организација удруженог рада. Овде je данас поменуто то питагье. Ja не желим о нему да расправљам, jep je закон то већ решио пре Устава. Закон о конституисању основних организација удруженог рада je већ казао да су основне организације удруженог рада нравна лица. На теорији je сада да објасни ову новину, да објасни појаву постојања различитих категорнја правних лица. Наше поимање и приступ правним лицима у теорији грађанског и привредног права убудуће не може да буде исти као до сада. Ипак, мислим да се, без штете по оно што се хтело, могло да приВе и другом решегьу и да се оно што je суштина била а то je захтев за јачање самоуправних права самих радиика у непосредном одлучивању, могло постићи и другим решењима о којима сам ja већ узимао реч раније у дискусији. О овом питању немам намеру да узимам сада реч, jep би то можда представљало, на неки начин, оспоравање нечега што je законодавац оценио као друштвено прихватљивије. И са те тачке гледишта мислим да би оживљавање ове дискусије данас водило враћању на дискусију која je воВена до момента док законодавац није рекао своју реч. IVLh можемо касније са гледишта закона, као о решењу у теорији да га расправљамо, али у моменту када се доноси Устав, мислим да оживљавање ове дискусије не би било друштвено оправдано. Зато сам своје излагагье огранш-шо само на оно што сам овде рекао. Хвала.