Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Ар

Александар М. Вацић:

ДРУШТВЕНИ КАРАКТЕР И РАСПОДЕЛА ДОХОТКА

Предмет мота разматрања, доходак, на први поглед чини се стручноекономским. Трагагье за друштвеним основама његовог формирања и законима његове расподеле, међутим, нужно нас води до темељних обележја социјалистичког друштвено-економског система, друштвене својине и самоуправљања. Заједничка полазна основа, на жалост, или на срећу, не води увек истом лшшјом закључивања. Када о друштвеној својини симултано расправдају економисти и правшщи, на пример, неспоразуми су лако могући, јер из различитих утлова посматрања исте ствари проистичу и различите закључци о њеном друштвеном значењу. Y складу ca римском традицијом својине, найме, правници својину често схватају као највише право или као скуп свих права над ствари (Plena in re potestas). Економисти или, боље рећи, политички економисти, пак, полазећи од Марксове одредбе, по којој „Свака производив јесте присвајање природе од стране индивидуе у оквируг неког одређеног друштвеног облика и његовим посредством” (Прилог критици политичке економије, Култура, Београд, 1960. стр. 196), када говоре о својини имају у виду друштвени облик, а то значи основе и мерила присвајања друштвеног произвола односно надионалног дохотка, који могу, али не морају бити правно регулисани. Право својине и својина у економском смислу речи, дакле, нису исто, најпре по томе што се прво јавл.а само у одређеним историјским условима а друго je, као интегрална димензија производних односа, саставни део привредног живота, а затим по томе што и тамо где се јављају упоредо не фиксирају исте видове друштвене појаве о којој je реч. Уз извесно поједностављење, неопходно да би се по jase могле сагледати у чистом виду, могло би се рећи да право објашњава статику, а политична економија динамику друштвених односа. Или, другачије речено, право одређује ко je власник постојећег друштвеног богатства, док политична економија утврђује нано je оно створено, како се обнавља, проширује и друштвено расподелује. Имајући у виду наведене моменте, са економског становишта говорити о својини значи говорити о основама и мерилима за присвајање друштвеног произвола односно надионалног дохотка. Y том смислу, с обзиром на карактер основне организације удружеиог рада, која по Нацрту устава представља „основни облик удружеиог рада, у коме радници остварују неотуђиво право да, радећи друштвеним средствима, управљају сво-