Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

„А° хo А ак , као резултат заједничког рада радника у основној организацији удруженог рада и укупног друштвеног рада, остварен у различитим оолицима удруживања рада и средстава на основу деловања законитости тржишха и на самоуправно] основи друштвено утврђених услова стицагьа дохотка, део je средстава у друштвеној својини и о њему одлу4YJ'Y радници у основној организацији удруженог рада, у складу са својим уставним правима. Остварени укупан доходак у основној организацији удруженог рада нредставља материјалну основу права радника да одлучују о условима свог рада и расподели дохотка и да стичу лични доходак”. Ове одредбе, као што се види, у основи тачно изражавају друштвену природу дохотка, али би се она, по нашем мишљењу, могла кзразити краће и јасније. Мислимо, пре свега, да би став 1. и став 2. требало да измене своја места, јер ако je основна организација удруженог рада ћелијски облик привредног живота, онда са њом треба и почети. Из садашњег става 2, даље треба избацити реч „укупан”, јер она може схворити само забуну, пошто ни овим ни другим члановима није одреБено каква je разлика нзмеЬу дохотка и укупног дохотка. Став 1. требало би такоВе преформулисати, jep je превише дескрlштпван, што није неопходно, и усто дат у реченичној конструкцији која не одговара духу нашег језика. Па тај начин, ако појединац може себи допустити слободу да предложи замену за оно што je радио читав тим, мислим да би чл. 15. и језички и садржински био много јаснији у следећој формулацији; „Доходак остварен у основној организацији удруженог рада представља матернјалну основу права радника да одлучују о условима и резултатима свога рада. Као резултат заједничког рада у осповној организации удруженог рада и укупног друштвеног рада, доходак основне организације удруженог рада у друштвеној je својини”. Сви остали елементи садржани у овом члану могу се изоставити, било зато што се подразумевају (стицагье дохотка на основу деловагьа закона тржишта), било зато што проистичу из оног што je речено у самом чл. 15. (одлучивање о дохотку у складу са уставним правима) иди што се регулишу члановима који следе (расподела дохотка, чл. 19, лични доходак чл. 20). Следећа три члана регулишу извесна специфична питања те ћемо их само поменути: чл. 16. стнцање дохотка у друштвеним делатностима и тьихов однос према привредним делатностима; чл. 17. расподелу дохотка стеченог удруживањем рада и средстава основних органнзација удружеыог рада и, иајзад, чл. 18. качин тзв. екстрадохотком. Пошто уставни Амандман XXI последњу одредбу није садржао, а она йма извесног значаја за даља разматрања, указујемо да се, према чл. 18. Нацрта устава СФРЈ део дохотка који je „резултат рада у изузетно повољнијим природшш условима или који je резултат изузетыих погодности на тржишту или других йзузетних погодности у стицагьу дохотка” изузима и усмерава у прошггрену репродукцију, тј. „користи се за развој организације удру-

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА