Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

91

APY ШТВЕНИ KAPAKTEP И РАСПОДЕЛА ДОХОТКА

женог рада у којој je остварен или за развој матер ијалне основе удруженог рада у целини, у складу са самоуправним споразумом, друштвеним договором и законом.” Иако je веома тешко утврдити шта су то изузетне погодности, па тиме и екстрадоходак који треба одузети а сваки се не може одузети, jep je он саставни део настојања да се сопствена цена коштања сведе испод нивоа друштвено-просечке тако да je тешко веровати да ће се ова одредба често примењивати, начелно њој има места. Узгред речено, усвајање категорије екстрадохотка формално даје основа за разликовање дохотка од укупног дохотка, те тиме оправдава употребу другог у чл. 15. Л4и ипак остајемо при ставу да такво разликовање не треба чинити, jep je, с обзиром на изузетни карактер екстрадохотка који се изузима јасно да je изведеног карактера, односно да „укупан доходак” може представљати само збир „дохотка” и тако схваћеног екстрадохотка, а не обрнуто, „доходак” разлика „укупног дохотка” и екстрадохотка. С обзиром на специфичност питања која регулишу чланови 16 —18, можемо рећи да глобално регулисање расподеле дохотка наставља тек чл. 19, који je, истовремено и најспорнији. Овај члаи има три става, које ћу, прецизностн ради, навести ннтегрално: „Доходак распоређују радници у основној организацији удруженог рада за своју личну и заједничку потрошњу, за потребе проширења материјалне основе удруженог рада, за подизагье радне способности радника и за потребне резерве. Радници распоређују за своју личну и заједничку потрошњу део дохотка који je сразмеран њиховом раду и доприносу успеху и развоју основне организације удруженог рада, који су дали својим радом и улаган>ем друштвених средстава, као минулог рада радника, у проширену репродукцију којим су допринели повећању дохотка у организации и укупног друштвеног дохотка. Део дохотка распоређен за непосредну личну и заједничку потрошњу радника, по издвајању средстава за законске и уговорне обавезе основне организације удруженог рада, за потребе заједничке и опште потрошње и изградње објеката друштвеног стакдарда у друштвеној својини, распоређује се на поједине раднике у основној организацији као њихов лични доходак”. Први став, као што се види, предвиђа основне врсте различитих намена дохотка. Као такав он, наравно, не смета. Y облику у којем je дат, тај став, међутим, уопште није иеопходан, прво, зато што наведене врсте или, боље рећи, трупе намена дохотка нису једино могуће нити има потребе да се њиховим набрајањем тај круг уопште затвара и, друго, што у њему није ништа речено о критеријумима на основу којих се доходак расподељује на поједине врсте односно трупе намена. Зато га, по нашем мишљењу, или треба допунити или сасвим изоставити. Далеко je сложенија ствар са ставом 2, који, у ствари, чл. 19. и чини недореченим и нејасним, те ћемо се на њему детаљннје задржати. Не одређујући критеријуме по којима се доходак основне организације удруже-