Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

94

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

По нашем мишљењу, пак, као и за све оне који знају о чему je реч, ст. 2. чл. 19. je неодржив и у облику у којем je дат, јер није у складу с принцнпима садржаним у Основным начелима Нацрта устава. Да je то тако, најзад, потврђује и ст. 3. овог члана у коме се, пошто je неодређеност ст. 2. очигледна, даје још једна, нова одредба дела дохотка који ce намењује личној потрошњи. Y том ставу, найме, како смо и показали, предвиВа се: „Део дохотка распоређен за непосредну личну и заједничку потрошњу, по издвајању средстава за законске и уговорне обавезе основне организације удруженог рада, за потребе заједничке и отите потрошње и изградње објеката друштвеног стандарда у друштвеној својини, распореByje се на поједине раднике у основној организацији као њихов лични доходак.’’ Строго логички или, боле рећи, језички тумачећи овај став, нзлази да се из дела дохотка „намењеног непосредној лично ј и заједничкој потрошњи” најпре издвајају средства за законске и уговорне обавезе, што je очигледно неодрживо, jep се законске и уговорне обавезе подмиpyjy из целог дохотка, а не из тог његовог дела. Ако занемаримо ову језичку непрецизност, пак, оно што овај став каже јесте да се на личне дохотке радника распореВује део дохотка који оста je после подмирења законских и уговорних обавеза и издвајања за фондове радне организације (пословни, резервни и фонд заједничке потрошње). А то je нетто сасвим друго од одредбе садржане у ст. 2. чл. 19. Ако се отклони ова противречност измеВу ст. 2. и ст. 3. чл. 19, односно ако се задржи само једна а не две одредбе о наменској расподели дохотка, онда ст. 3, у ствари, и ни je неопходан, jep о расподели личних доходака говори следећи, чл. 20. Нацрта устава. И тек ту, када je Каменском расподелом одређен фонд личне потрошње основне организације удруженог рада, апсолутни износ onora што се расподелује на личне дохотке, може се јавити релативан принцип. Сразмерно раду и доприносу развоју, дакле, може се измеВу појединих радника расподеливати фонд личне потрошње основне организадије удруженог рада, а не и сам доходак на део који je намењен личној и заједничкој потрошњи и преостали део. На тај начин, као критеријум за расподелу фонда личне потрошње, принцип расподеле према раду дефинисао je и сам Маркс, предвиђајући да „поједини произвоВач добија назад од друштва после одбитака тачно онолико колико му даје” (Маркс, Критика Готског програма, Култура, Београд, 1950, стр. 21). Имајући све што je речено у виду, мислнм да се сва три стаза чл. 19. Нацрта устава, уколико се прихвате наведена позитивна одређења друштвене природе и расподеле дохотка, могу свести на један, који je, опет у основи садржан у ст. 1. тачке 4. уставног Амандмана XXI. Сједињујући тај став ca ст. 1. чл. 19. Нацрта устава, први став тога члана могао би, приближно, гласити: Радници у основној организацији удруженог рада, у складу са основана и мерилима утврВеним самоуправним споразумима и друштвеним договорима, утврВују основе и мерила распоређивања дохотка основне организадије удруженог рада и у складу са њима одлучују о његовој pacподели .