Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

107

CYACKA ПРАКСА

што се види, веза измеЬу ова два питана je у томе што се одговор на друго може посматрати као утврђивање домашаја става који je заузет поводом оног првог. Како je већ поменуто, и о овом другом питању судови у нашој земљи имали су прилику да се изјасие. Погледајмо како су они то учинили. Y једном случају купопродаје некретнина тужилац je као купац дао туженима као продавцнма, на име капаре 20.000 дин. што иначе представлю 10% од куповне цене. Уз то je предвиђено да свака ушворна страна може одустати од уговора при чему, ако то учини тужени, они морају вратпти тужиоцу двоструки износ примљене капаре тј. 40.000. дин. Туженици су одустали од уговора али су одбили да плате цео износ свог дуга по основу капаре. Тужилац се обратно суду са захтевом да принуди тужене на испуњење обавезе. Тужени су, не спорећи основ тужиочевог захтева, тврдили да je њихова обавеза претерано високо одређена предлажући суду да je смањи. Првостепени и другостепени суд су усвојили предлог тужених па су пресудили да тужени треба да врате тужиоцу оно што су примили од ньега по основу капаре али да, уместо удвојене капаре, како je било уговорено, плате магье. Првостепени суд je сматрао да одговара износ од 3.000. дин. а другостепени je тај износ утврдио на 5.000. дин. По ревизији тужиоца, Врховни суд Југославије je оценио да je у поступку оба суда било битних повреда одредаба парничног поступка због чега се њихове одлуке не могу испитати. Врховни суд je при томе прихватио у началу становиште нижих судова према коме суд може смањити уговорену капару ако утврди да je она превисоко одређена. ( 7 ) 7. Y -случају чије CiMO све основне чшьенице изложили помиње се катара a истовремено ce говори о обавези тужених према тужиоцу због тога што су одустали од уговора. Погледајмо о чему je реч. Одустаница и капара разликују се меВу собой у више тачака. Капара je стварно средство обезбеђења, она се предаје у тренутку закључен>а уговора и, страна која прима капару, стиче право својине на предмету капаре (осим ако je предмет капаре индивидуално одређена ствар). Одустаница je лично средство обезбеђења, она се, по правилу не даје унапред а и у случају да се преда унапред, страна која je прима, не стиче на предмету одустанице никакво стварно право већ има само државину. Капару губи страна која je крива за неиспуњење утоворне обавезе без обзира која je од страна предала капару. Ако je за неиспуњење обавезе крива страна која jy je дала, друга страна може задржати капару; уколико je за неиспуњење крива страна која je примила капару, страна која jy je дала може захтевати повраћај удвојене капаре. Одустаницу плаћа страна која je овлашћена да одустане од уговора и то тек ако и кад искористи то своје овлашћење. Обавеза плаћања одустанице, као што смо већ истакли, није заснована на кривици стране која je дужна да je плати. Напротив, губитак капаре може погодити само криву страну. Да ли ће се одустаница платити или не, зависи од избора стране која je овлашћена на одустанак од уговора: ако одустане дужна je да плати одустаницу. Да ли ће крива страна изгубити капару, зависи од избора друге стране: она може тражихи принудно испуњење обавезе и накнаду штете због задоцњења а може се задовољити и задржавањем катаре ако je у питању страна која je примила капару одн. ако je у питању страна која je дала капару, она може тражити повраћај удвојене капаре. Не задржавајући се на другим разликама између ове две установе, указаћемо још само на једну. Наиме, у случају капаре, страна која jy je дала, не може одустати од уговора остављајући другој страни капару нити то може учинити друга страна враћајући двоструку капару. Ипак, стране

( 7 ) Пресуда Врховног суда Југославије, Рев. 192/70, објављеиа у Збирци судских одлука, књ. XV, св, 3. одлука 6р. 305, стр. 78—80.