Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

122

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

баве теоријом и пракссш пружа могућност да се упознају са једним покушајем марксистичке анализе, постојећег меЬународног права који га не посматра као статички формални систем правних правила и установа већ као живи инструменат ангажован у међународним и уопште друштвеним кретањима данашњег света. Ово je значајна особина ове књиге чија садржина показује да je гагсац тежио а и умногоме и успео да своју презентацију материје веже за најновија достигнућа у развоју формалне и матер ијалне сфере међународног јавног права. Очевидна je жеља да се оно прикаже v савременом виду и покажу дилеме. Вреди указати и на спремност писца да говори о путевима будуЬег развоја у циљу остварења једног демократскијег међународноправног поретка. Са становишта горње оцене заслужују помена одељци о појму меЬународног права, мирољубивој коегзистендији, односу меЬународног и унутрашњег права, материјалним и формалним изворима, структмри међународне ззЈеднице, утводна разматрања о меЬународним организацијама и њиховом појму и класификацији, развоју основних људских права, појединцу као субјекту као и употреби силе. Y наведешш одељцима показан je утицај новина из периода после другог светског рата на природу и систем меЬународног јавног права. Одмах напомшьемо да je ангажованост писца у правду консеквентне марксистичке и модерне интерпретације данашњег стања недогматска и реалистична, изражена су мером и то претежно као израз личног напора да се допринесе формирању што пот-Iгуније слике о процесу савременог развој а меЬународног јавног права. Кгьига je и у томе погледу корисна јер дозвољава да се дискутује са писцем који и сам ступа, мада не увек и директно, у полемику са схватањима са којима се не слаже. Делови књиге који по нашем мишљењу заслужу ј у да се на њима зауставимо и скренемо пажњу на схватаТьа писца ради диску сије нису тако бројни и ми Ьемо се задржати само на битнијим. Нарочито су интересантни закључци о утицају социјализма, антиколонијалне револуције и најновије научнотехнолошке револуције на улогу меЬународног јавног права које, како се каже у књизи, своје обушке и садржгшу дугује „једном специфичном сплету објективних друштвених процеса и субјективндх чинилаца у савременом друштву” (стр. 6). Према писцу, меЬународно право које се појавило на одреЬеном ступњу развоја производних снага, са формирагьем капиталистичких друштвено-економских односа и њиховим прерастањем националних граница, представља правни поредак који не служи као унутрашњи правни поредак потчињавању једне класе другом, већ je „средство координације и контроле одреЬених друштвених односа и процеса у MebynapoAHoj заједници, како би се омогућило функнионисање светске привреде и обезбедио светски .мир” (стр. 6). Полазећн од таквог тумачења друштвене функције меЬународног права писац разpabyje његове основне карактеристике као што су: постојање елемента компромиса измеЬу различитих држава, односно, њихових владајућих класа, уз поштовање различитих друштвених система и идеолошких разлика, вредност суверене једнакости држава за поимање специфичности ове гране права и, најзад, негирајући аргументе оних који поричу правни карактер меЬународног јавног права због наводног недостатка елемента принуде; у реализацией актнвне мирољубиве коегзистенциј е проф. Аврамов видн друштвено-економску основу гьеговог савременог и будућег постојања. Посебно су интересантна у томе склону разматрања о нужности одрицања од рата као средства спољне политике и мирном решавању спорова и сарадњи држава као главним елементима коегзистенције тог новог свеобухватног модела меЬ\шародних односа. Прихватајући прилаз и основне заюьучке писца нама гшак изгледа да конкретно своЬегье коегзистенције, у односу на антагонистично блокове и различите политичке системе „ ... на мирно такмичење, при чему би се, кроз решавагье политг[чких, економских и социјалних проблема,