Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

60

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Следећи на овој листи, Marcianus има готово двоструко мање редова, a остали још мање ( 3 ). Треба имати на уму да ce у раду на Институцијама ова комисија у највећој мери служила Гајевим књигама, и то не само Институцијама него и другим, што у уводној конституцији »Imperatoriam maiestatem« изричито признаје. Тиме ce удео Гаја у Јустинијановој кодификацији знатно повећава, тако да он по свој прилици долази на треће или четврто место горгье листе. И непосредно, у облику Институција, и посредно, преко Јустинијановог Корпуса, Гајево дело je у велико] мери сачувано. Оно остаје као извор информација о писцу, као што свако дело говори о аутору. Са те стране, може се рећи, располажемо оби.ъем података и требало би да о њему знамо много. Међутим, на другој страни, ван његовог дела готово да није сачувано ништа што би пружило могућност за конструкцију неке биографије. Сем један једини пут, њега савремениди не цитирају. Правници који долазе после њега уопште га не помињу. Тек je Закон о цитирању и Тустинијанова кодификација уврстила Гајево име у ред најеминентнијих правника. А само то име збуњује. Гај je једини од значајнијих римских правника чије цело име не знамо. Ион сам, и једини савременик који га цитира, Помпоније ( 4 ), и сви потоњи извори упорно употребл>авају једино преаномен. А та] праеиомен je толико често у римском народу, да улази, по Барону, у тридесет најчешћих. ( 5 ) По неким савременим лингвистима, чак у првих шеенаест ( 6 )..0 његовој раширености најбоље говори и позната формула коју je жена изговарала приликом закључења брака: » Uhi tu Gains, eco Gaia«. То име je могло да буде не само лично име (праеномен), већ и гентилно (будући да се завршавало на — ius), па се чак среће и као когномен ( 7 ). О његовом пореклу постоји више претпоставки. Има мишљења да су га Римљаии преузели од других народа ( 8 ). Овде би у обзир дошли Етрурци или Грци. Мало je вероватноће да су га Римљани преузели од Етрураца. Код Етрураца се занста среће ово име, али тек касније, док je међу Римља-

(з) Најновији прорачун квантитатпвног учешћа појединих правника у Дигестама дао je Honoré, Word Frequencies and the Study of Roman Law, The Cambridge Law Journal, vol. 30 (1970 А), стр. 291 sq.

(4) A. 45. 3. 39.

(5) Valerius Maximus, apendix: De nominibus (овај прнлог ce прогшсује Барону), Leipzig, 1865.

(6) Bloch, Латинска епиграфика, превод Милошевића, Београд, 1971., стр. 23—24.

(7) Као пример за Гај употреблен у функцији номена: Aula Caia Thormenia Sesia Rupilia nata (изгледа да je реч о Етруркн Corpus dnscriptionum, No. 1333): као когномен: Alfenus Varus Gaius (A- 1. 2. 2. 44) иако ово није извесно, можда je то праеномен који je инверзијом дошао на треће место (v. Honoré, Gaius, a Biography, Oxford, 1962., стр. 2, примедба 2).

(8) Тако Salverte, Essai historique et philosophique sur les noms d'hommes et peupdes et lieux, Paris, 1824., tome I, str. 189.