Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

61

GAIÜS noster

нима познато од давнина. Отуда je веровахније да су га Римљани дали Ехрурцима у време када и друге хековине прелазе из Рима у Тоскану, чиме Рим само враћа део зајма који je узео на почехку своје исхорије ( 9 ).

Посхоји нешхо више веровахноће да je грчког порекла. Тако je Кижа (Cujas) био мишљења да je ово име наехало од грчког татос, што одговара латинском bos operarius, хе je било симбол вредноће. ( i 0) Ипак je вероватније да je аухентично римско, jep готово да није забележена појава да Римљани преузимају грчка имена. Иако римска цивилизација дугује много Јелинима, о чему сведоче и познати Хорадијеви стихови С 11 ), онај доста оскудни списак имена који Квирити дају својој деци изгледа да je аутентичан, да није позајмљен, Према томе, корен имена треба тражитн у латинској лексици.

Плутарх je име Гај туманно као синоним за госиодар. Тако он наведену формулу коју je жена изговарала (Übi tu Gaius etc.), објашњава на следећи начин. Улазећи у дом мужа она je формулой преузимала на себе улогу у вођењу домаћинства, „тако да су ове речи значиле: где ти будет господар и охац породице, ja ћу бити господарица и мајка породице (itaque haec verba id significant: übi tu dominus eris et paterfamilias, ego domina et materfamilias)”. ( 12 )

Мишљење самих Римљана о пореклу речи у свои језику свакако ни je за потцењивање. Међутим, они не морају бити увек у праву. Тако je Гај у Институцијама као етимологију назива зајма mutuum, наводио: „mutuum appelatum est quia quod ita tibi a me datum est, ex meo tuum fit” (3.90), xj. зато што од мога постаје твоје (ex meo tuum fit). МеВутим, caвремена наука je одбацила овакво мишљење ( 13 ). Па и ово Плутархово објашњење већина данас сматра непрнхватљивим. Још од 16. века име Гаиус јвезује се за глагол gaudere. Најпре Холанђанин Ван Горп, a касније Момзен (Mommsen), Хушке (Huschke) и Катанео (Cattaneo) су изводили из облика gaudeo, gavisus, одакле je најпре настало Gavius, затим Gaiius, па тек онда Gaius ( 14 ). Како Римл,ани тек од 3. века пре н.е. почињу употребљавати Г, ранији облик je Цаиус, за мушко име, а Цаиа за женско. Траг тога био je употреба слова Ц, као скраћенице за Гаиус. За женски облик Гайа, употребљавало се обрнуто Ц—Э, на сличая начин на ко ј и je обрнуто слово F (скраћенида за filius син) означавало filia, кћер.

Оваква етимологија може да објасни и формулу: Übi tu Gaius etc. Y њој je присутна идеја радости, а не господарегьа. Детету се даје име Гај „да обрадује родитеље (suraptum est a gaudio parentum)” ( 15 >. Y свих народа Европе постоје имена која су или пореклом од латинског Гаја или

(0) Cattaneo, Gaio e le sue Istituzioni, Del nome dd Gaio, Pavia, 1880, str. 32. (io) Cuiacius, In not. ad § 6 proem. Inst, (prema Cattaneo, nav. delo, str. 72—73).

(и) Graecia apta ferura victorem cepit et antes intulit agresti Latio (Епистуларум libni, 2. 1. 156).

(12) Plutarch, Quaestiones romanae, 30.

(13) Michel, Gratuité en droit romain, Bruxelles, 1963, sir. 104.

(14) Goropius, Opera, Antverpäae, 1569, lib. 1, pag. 6 sq.; Mommsen, Die römischen Eigennamen, str. 175.

(is) Vossius, De vitiis sermonis, lib. 2, cap. 1, str. 168 (prema: Cattaneo, нав. дело, стр. 78—79).