Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

63

6AIUS NOSTER

га на тај начин цитира на више места у својим Институцијама. ( м ) Више га нико не зове Gains. Зашхо je то тако? Зато, тврди Хоноре, што се у то време јавио писан с којим je могао бити помешан, а то je наш Гај. ( 24 ) Да се наш Гај звао нпр. Гај Елије или Гај Јулије, не би било тешкоћа у идентификацији. Међутим, по свој прилици се и он звао Gains Cassius Longinus. Зато, да би избегао забуну, за себе употребљава просто Гај, а и други га тако помшьу. То није искључено. Ово име се среће у више наврата. Хоноре наводи пример Сиријца који живи у време Трајана и Комода и филозофа Гаја Касија Лонгина који je био учител. царице Зенобије. Можемо овим примерима додати још једно, много познатије лице: Гаја Касија Лонгина, који je, заједно са Брутом, убица једног другог Гаја, Јулија Цезара. Ова претпоставка има основа. Упорна употреба само личног имена, промене у начину цитирања Гаја Касија Лонгина од времена када je, по свој прилици, Гај започео писање ктьига ове две појаве могу бити у узрочној вези. Оне се могу схватити као настојање да се избегну забуне око два правника идентичног имена. Хоноре наставља своја размишљања даље, у једном правцу који je још хипотетичнији. Он je найме мишљења да je no свој прилици наш Гај син или унук ослобоВеника самог Га ja Касија Лонгина, па je, према римском обичају, добио име по патрону. ( 26 ) Иако не мислимо да ова хипотеза стоји на чврстим основама, можемо размишљањима енглеског лингвисте додати као аргумент везу између ова два правника која je већ залажена меВу романистима. Тако je Скерило (Scherillo) мишљења да je Гај, пишући Институције, преузео систем Касијевог излагања ius civile-а ( 27 ) Било je у литератури чак мшпљења да постоји идентитет измеВу ова два Гаја, да су једно лице или да je Гај из другог века само прерадио Институције које je написао онај први Гај (Kasije) ( 2S ). Не треба заборавити ни следећи податак. У Институциј ама, Гај, који мало цитира друге или их цитира не наводећи имена, тако да je око половина цитата анонимна, на дванаест места наводи мишљење Гаја Касија, употребљавајући његов номен Касије ( 29 ). Није ли то била „reverentia", начин одавања поште патрону који je оца или деду ослободио ропства? Још једна околност везана за овог правника јесте и присвојна заменила noster која ce употребљава уз његово име. Ово ce дешава двапут, једном у класично доба, други пут у време саставлзања Јустинијанових Институција. као Cassius-a (Д. 22. 6. 3. 1; 30. 26. 2; 34. 2. 21. 2; 35. 1. 6. 1; 41. 1. 27. 2; 45. 3. 6; 46. 3, 17 сви ови примери из Помпонијевог дела Libri ad Sabinum; затим: Д. 35. 2. 31; 4. 8. 40; 29. 2. 99).

(23) Инст. 1. 196; 2 . 79, 195 , 244; 3. 71. 133. 140; 147, 161, 4, 79, 114, 170, (24) Нав. дело, стр. 15 sq.

(25) Нав. дело, стр. 16.

(26) Лоц. цит. О обичају да ослобођеник узме номен господара видети: Cattaneo, нав. дело, стр. 7, као и литературу коју он наводи.

(27) Scherillo, Gaio е il sistema civilistico, Gaio nel suo tempo, Napoli, 1966., стр. 147 sq.

(28) Тако, без навођења ближих података, Scherillo, нав. дело, стр. 152.

(29) В. примедбу под бр. 23.