Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

62

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЁТА

су настала да изразе исту идеју. Наш еквивалент за обо име био би Обрад или Раде. Међутим, наше; Гајо није настало од римског Гаја, већ од Таврило. ( 10 ) Презиме Л>удевита Taja je страног порекла, те се може везати за латински глагол gaudere, gavisus. ( 17 ) Зашто je наш аутор j едино употребљавао лично име, зашто и други који га помињу то исто чине? Како ионако имамо .мало података о њему, можда из ове околности можемо доћи до неког трата о томе ко je управо Taj. Упорна употреба само личног имена послужила je као један од доказа онима који су тврдили да je Гај пореклом Грк. ( 18 ) Грци, заиста, имају обичај да употребљавају само једно име, док je једна од прерогатива римског грађанина право употребе tria nomina. Чини нам се, да je ова традицнја имала и једно радионално објашњење. Грчка номенклатура личних имена je много богатија и разноврснија. Довољно je рећи Аристотел, Фидија, Праксител па да се зна о коме je реч. Машта Римљана у овом погледу je оскуднија, најчешће се среће шеснаестак имена, од којих су нека уствари редки бројеви. Шта значи звати се Гај у народу у коме je више владара, правника и политичара имало то име (један од браће Граси, затим Цезар, Калигула и други). А а би се особа идентификовала, било je неопходно навести и друга два имена. Други су то тумачили омашком у преписивању, тако да потомству није сачувано цело име ( 19 ). Хоноре je у новије време предложио- једно смело решење ове загонетке. Поред нашег Гаја, живео je нешто пре њега Gains Cassius Longinus, један од оснивача школе сабринијанаца. То je онај правник кога Тацит у својим Анблима на више места помшье, онај исти који je 61. године одржао у сенату говор у прилог примене SC Silanianum, после чега je 400 робова једног римског нобила побијено, зато што je господар страдао од робовске руке С 2O ). Taj строги Римљанин старог кова, поштовалац републиканских закона, био je ученик Масурија Сабина. Конзул 30., проконзул Азије 40—41. г. под оптужбом за учешће у Пизоновој завери био je прогнан на Сардинију, ЗјШ му je Веспазијан допустио да се врати. Иако je овај правник живео у првом, а наш Гај у другом веку, ипак je постојала могућност да се помешају, поготову што оба припадају сабинијанској школи. Испрва се о Касију говори као о Гају иди Гају Касију ( 2l ). МеВутим, негде од 130. г. готово увек се за њега употребљава Cassius. (- 2 ) Сам Гај

(le) Речник SAN, том 3, стр. 165.

(17) Скок, Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, Загреб, 1971., стр. 544.

(is) Mommsen, Gains als Provinzial jurist, Gesammelte Schriften, 1905.

(lö) Jolowitz, Historical introduction to Roman law, 1. издање стр. 393; contra: Honoré, Gaius, str. 13.

(20) Tacit, Annales, 14, 42—45, (Издање Српске књиж. задруге, превод Црепајац, Београд, 1972. стр. 359 и сл.).

(21) Јаволен, који je писао пре владавине Хадрнјана, двапут цитира Г. Касија Лонгина као ~G ains" (А- 35. 1. 54. 46. 3. 78); једном као Gaius Cassius (А- 16. 1. 161. 1).

(22) После своје друге књнге Ad Urseium Ferocem, Јулијан више не употребљава само преиомен Gaius за овог правника: А- 19. 1. 24. 1. Помпоније, који je знао за Гаја, писца Инстнтуција, и која га je, једшш од савременика и цитирао, на десетак места Лонгина цитира