Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

75

ПРИЛОЗИ

Владајући кругови диктатуре истицали су, пре света, то да je Закон од 3. октобра 1929. „збрисао ... историјске вештачки преграде” које су ометале „процес крајњег стапања и уједињавања свих народних снага” С B4 ), да су њиме „наша три снажна племена ... добила све услове за развијање у једну моћну и недељиву југословенску нацију” ( м ), да он представка испуњење старих жеља „хрватског дела нашег народа” који je увек био носнлац југословенске идеје ( 36 ) и да спроводи начело деконцентрације државне управе ( 87 ). Они су, затим, подвлачили да Закон има за циљ потпуну консолидацију државе (*“) и да „Југославија са својим именом и управном поделом на девет бановина представља потпуно и синтетично решетье нашег националног и државног проблема” ( 39 ) одн. да ће се у Југославији, створеној актом од 3. октобра, „постићи. .. остварење оних установа, оне државне управе и оног државног уређења које ће најбоље одговорити општим народним потребама и државним интересима” ( 40 ), што представља циљеве режима истакнуте у краљевој Прокламацији од 6. јануара 1929. године. Промена назива државе образлагана je потребом „да се и у службеном називу Краљевине манифестује пуно државно и народно ј единство ( 41 ). Нови назив државе требало je, исто тако, да укаже на то да Југославија представља земљу пуне једнакости и равноправности свих њених грађана одн. да они имају једнака права и једнаке дужности ( 42 ). Y образложењу ко je je П. Живковић поднео приликом издавања Закона од 3. X 1929. као и у објашњењу којим je доношење тога Закона било пропраћено, каже се да су се разлози поделе на бановине састојали у томе да се створе предуслови за привредно јачање и културно уздизање

(34) Племенски неспоразуми, верска прогањања и све заблуде историјских провинцијализама имају да ишчезну заувек пред великом југословенском мисли Председник владе Аубровчанилш и Цетињанилш Политика, год. XXVII, бр. 7990. од 5. августа 1930., 2—3.

(35) Њ. В. Крал, о ново] епоси нашег народног живота ~Чврсто уједињени, ми можемо обезбедити мир и слободу себи" Политика, год. XXVII, бр. 8205 од 11. марта 1931, I—l.

(36) Г. Г. Ар М. Аринковић и Ар Јосип Шиловић о акту Њ. В. Крала Политика, год. XXVI, бр. 7699. од 9. октобра 1929, 3—3.

(37) Кралевина Југославија Њ. В. Крал потписао je јуче закон којим се наша земла проглашује Кралевином Југославијом Истим законом Југославија je поделена на девет бановина Објашњење новог Закона Политика, год. XXVI, бр. 7694. од 4. октобра 1929, I—2.

(38) Исто.

(30) Кралева честитка влади и целом југословенском народу Политика, год. XXVI. Ьг. 7784, од 2, јануара 1930, I—2. (Види текст честитке П. Живковића кралу).

(40) Кралева честитка влади и целом југословенском народу Реч Њ. В. Крала Политика, год. XXVI, бр. 7784. од 2. јануара 1930, 2—2.

(41) Кралевина Југославија Њ. В. Крал потписао je јуче закон којим се наша земла проглашује Кралевином Југослапијом Истим Законом Кралевина je поделена на девет бановина Објашњење новог Закона Политика, год. XXVI, бр. 7694. од 4. октобра 1929, I—2; Преглед рада кралевске владе у 1929. години Министарство Унутрашњих послова Политика, год. XXVI, бр. 7784. од 2. јануара 1930, 2—3.

(42) Као нап. (37).