Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

77

ЙРИЛОЗЙ

јући о Доношењу Закона о називу и подели Краљевине на управна подручја словеначки листови су констатовали да подела на 33 области „није могла одговоритн потреби и захтевима становништва” ( 51 ) ада су бановине „за живот способне јединице јер су доста велике и тако раздељене географски и економски да ће моћи одговорити матери јалним захтевима целог становништва.” ( ä ‘ 2 ) Исто тако, поводом годишњице увођења нове административне поделе као и уочи октроисања новог Устава, југословенсви листови су указивали на то да су после поделе државе на бановине резултати „далеко крупнији и значајнији од оних, постигнутих за десет година међусобних препирака и гложења”, ( м ) да су се бановине „показале... способне за живот као економске и културне целине” и да су, према томе, „оправдале своје постојање”. ( м ) О ново] административно] подели Југославије донели су извештаје и страни листови. Штампа пријатељских земаља позитивно je оценила административно преуреВење Југославије. Француски листови су указивали на то да ће ова нова административна подела Југославије допринети њено] консолидацији а с тим и њеном јачању на меВународном пољу. Чехословачка штампа ]е, са своје стране, истицала да су новом административном поделом створени темељи јединства државе, да je њом учињен „важан корак ка среВнвању југословенске државе” и констатовала „да je политичко и административно преуреВегье дело бранилаца, такозване југословенске идеологије, како са српске тако и са хрватске стране”. ( 35 ) IV Устав Краљевине Југославије од 3. септембра 1931. ( и ) предвидео je, такоВе, територијалну поделу државе на бановине, срезове и општине док су посебну управну ј единицу чинили и даље градови Београд, Земун и Панчево (чл. 82. и 85. Устава). Он je, исто тако, задржао поделу земље на девет бановина одреБујући истовремено њихова седишта и њихове границе. Критеријуми за утврђивање граница бановина били су исти као и приликом доношена Закона о називу и подели Крал>евине на управна подручја. За разлику од Закона од 3. октобра 1929. Устав je прописивао да у бановинама постоје и самоуправни органи бановинско веће и бановински одбор али их je одмах потчинио бану као пред ставнику краљевске

(я) Триумф идеје народног и државног јединства Јутро, бр. од 3. X 1929.

(52) Победа југословенске идеје Словенец, бр. од 5. X 1929.

(53) Једна значајна годишњица Дан pobeiba Југославије Време, год, X бр. 3148 од 3. октобра 1930, I—l.

(54) Закон о измени поделе на бановине Политика, год. XXVIII, бр. 8374. од 2. септембра 1931, 4—4.

(55) Бечка штампа о ново) административно] подели Југославије Политика, год. XXVI, бр. 7695. од 5. октобра 1929, 1; Одјек у нашој и стране) штампи Политика, год. XXVI, бр. 7696 од 6. октобра 1929, 3.

(56) Сл. нов. (вел. формат) бр. 200. од 3. IX 1931; Сл. нов. (мали формат „Закони, правилници, уредбе, наредбе итд.") бр. 207. LXVI од 19. IX 1931.