Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

78

ÀHAAH ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

власти и шефу опште државне управе у бановини ( 57 ). Међутим, иако су по одредбама Устава постојали самоуправны органы у бановинама, ипак ни je био донет закон којим би се ове одредбе спровеле у живот па из тих разлога није била уведена ни самоуправа у бановинама. Уместо тога на основу плана 118. прелазних наређења Устава С 5B ) остали су и даЛ)в на снази Закон о називу и подели Краљевине на управна подручја (са изменама и допунама) и Закон о банској управи од 7. новембра 1929. године. Устав није предвиђао постојање самоуправных органа у срезовима па су срезови били „само делови државне администрације, општеуправне власти првог степена”. ( SЙ ) За разлику од срезова ошптине су, по Уставу (чл. 84. ст. 3) имале бити организоване на начелу самоуправе a устројство општинских управа и делокруг њиховог рада имали су бити одређени зггконом. На основу одредбе чл. 92. Устава државна власт je имала право надзора над самоуправным органима ошптине. Овај надзор je обухватао и правну и политичку контролу рада и поступака ових органа. Закон о општинама донет 14. марта 1933. ( 90 ) давао je бану и право да разреши општински одбор, општинску управу или председника ако ćy њихове изјаве или решења противни општим интересима државе или „ако не врше уредно своје дужности”. ( 6I ) До промена у административно-територијалној подели земље допью je 1939. године када je у њеном оквиру образована нова облает Бановина Хрватска. Уредбом о Бановини Хрватској, донетом 26. августа 1929 С 62 ) ггравно je регулисан положај те иовостворене области која није представљала администратнвно-територијалну ј единицу већ неку врсту аутономне области с*посебним уређењеlМ. ЗАКЉУЧАК Прокламацијом од 6. јануара 1929. краљ Александар je укинуо Видовдански устав, распустио Народну скупштину и у Краљевини СХС успоставио режим монарходиктатуре. По проглашењу диктатуре задржана je под ела земље на области, срезове и ошптине али je укинута дотадашња локална самоуправа па су у областима, срезовима и општинама постојали само органы именованы од стране централне власти. Сви локални органы обавлали су послове по нареБегьима и надзором централне власти којој су и одговарали. Укидање

(57) Внди чл. 88 —91. il 93—96. Устава.

(•>8) Чланом 118. прелазних наређења Устава задржани су на снази сви законп донсти пре 3. IX 1931. осим Закона о краљевској власти и врховној државној управи од 6. I 1929. године „док се редовним путем не укину или измене". На основу ове уставне одредбе сви законы доиети пре октроисаног Устава добили су снагу уставних прогшеа и морали су се при.мењивати чак и у случају њихове несагласности с Уставом.

(59) Лазо М. Костић, Коментар Устава Кралзевине Југославије од 3. септембра 1931. (Југословенско уставно право) Београд, Геца Кон, 1934, 216.

(во) Сл. нов. бр. 85 XXVI од 15. IV 1933, 493. (61) Л. М. Костип, Коментар Устава .... 230. (62) Сл. нов. бр. 194— A—LXVIII од 26. VIII 1929, 1197.