Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА БЕЛЕШКЕ У3 ЗБИРКУ СУДСКИХ ОДЛУКА ЗА 1971. ГОДИНУ*

1. Дејство кривинне пресуде y парници. Y другој свесци Збирке пажњу привлачи једна одлука ВС Хрватске, у којој се, перед осталог, заузима и став по питању дејства крнвичне пресуде у парниди (Гж 2246/70, од 11. И. 1970, 30 жени учинио тешко дело угрожавања јавног саобраћаја тиме што се под ухицајем алкохола упустио у несмохрено претицање једног возача мопеда, па се са њим сударио и нанео му тешку телесну повреду (чл. 271, ст. 1. у вези са чл. 273, ст. 1. КЗ). На основу те пресуде осигуравајуђи завод je правноснажном пресудом грађанског суда осуђен да возачу мопеда плати накнаду штете. После тога je тај завод у парниди истакао регресни захтева за исплаћену накнаду штете и парничне трошкове према крнвично осуђеном као свом осигуранику. Taj захтев заснован je на чл. 13. Закона о обавезном осигурању и на правилима осигуравајућег завода, који je правки претходник тужиоца. По тим правилима, која представљају саставни део уговора о осигурању, искључени су од осигурања оштетни захтеви из саобраћајних незгода проузрокованих за време док je возач под утицајем алкохола (најмање 0,5 промила алкохола у крви). Првостепени суд je уважио овај основ. ВС Хрватске je нашао да се чл. 13. цитираног закона не може у овом случају применити, jep се тај пропис односи на осигурање путника у јавном саобраћају. Осим тога, тим законом je предвиђена суброгација осигуравајућег завода у права корисника осигурања према трећим одговорним особама, а не његово право регреса према осигуранику. Што се тиче поменутих правила, она ништа не мењају на ствари. По мишљењу ВС Хрватске, Закон о обавезном осигурању у саобраћају не садржи одредбу о праву регреса осигурача (завода) код осигурагьа корисника или власннка моторног возила од одговорности за штете нанесене трећим лидима у случају као што je овај, у којем je штета проузрокована нехатно. Исти суд истиче да je то разумљиво, jep je реч о осигурању од одговорности, а ова се управо заснива на околностима које, по правилу, представљају и правни основ права регреса. Доследно томе се, по мишљењу истог Суда, у наведении врстама осигурања регресно право осигурача може засновати ј едино на ненамерно проузрокованој штети, jep je намерно проузроковано оштећење уопште искључено од осигурања. Међутим, у конкретном случа-

(*) Пошто je последња свеска Збирке за 1971. годину објавл>ена у августу 1973, ове белешке су окончане и предате уредништву Анала у септембру ове године, па се објављују тек у овом броју.