Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

нагласио да палета ко ja није са свих страна затворена није »package«, него су то сандуци; истакао je такођер да je намјера COGSA била појачати одговорност бродара ( s ). Проблематика одређивања јединице терета када су у контејнерима мањи комади терета актуална je и након Протокола, односно тамо гдје се Протокол не примењује. Y Сједињеннм Америчким Државама je, на примјер, Апелациони суд 2. округа (у којем има највише поморских спорова у САД) у спору Leathers Best c/a SS Mormaclynx 1971, примењујући COGSA 1936, у одлуци истакао да се као »package« сматра свака од 95 љепенки терета укрцаног у метални контејнер; према томе, контејнер ннје »package«. Суд je образложење темељио на простој чињеници да су законски прописи хтјели заштити корисника пријевоза, односно не допустити бродару да de facto изб j егне одговорност. Суд je надаље констатирао да je законодавац намјеравао (joui 1936 прије контејнеризације) под појмом »package« укључити љепенке и друге сандуке у које крцатељ пакира робу, а никако велике металне контејнере који су као средства за лакше и економичније укрцавање и слагање терета функционално дио брода ( 9 ). Међутим, једна пресуда Окружног суда САД 2. округа 1972. (Royal Typewriter c/a M/V Kulmerland) ријешила je спор на супротним основами. Према стајалишту те пресуде метални контејнер сматра се јединицом терета а не љепенке у њему, што je наравне довело до знатног снижена своте одговорности бродара. Суд je констатирао да су, у односу на случај Leathers Best, постојале чињеничне разлике које су утјецале на овакав став. Наиме, у спору Royal Typewriter c/a Kulmerland, за разлику од Leathers Besta, у теретници нису биле означене љепенке сложене у контејнеру; затим, у случају Kulmerland контејнер je прибавио представите крцатеља (Shipper’s Forwarder), a у случају Leathers Best агент бродара; конечно, у Кулмерланду употребљени контејнер био je неуобичајених димензија. Амерички писац Сејмур Симон (Seymour Simon) критички ce осврће на стајалшпте суда у случају Кулмерланд. Он се посебице задржава на једној, по оцјени суда, од одлучних околности који су утјецале на одлуку да се контејнер третира као јединица терета. Y теретници je, найме, била испуштена ознака о броју комада у контејнеру! Писац сматра да je податак о количини релевантан само у класичних (конвенционалних) терета, гдје бродар може и мора провјерити број на пријевоз предатих комада; издавање теретнице од стране бродара тада je prima facie доказ о наводном броју комада. Међутим, када су комади у контејнеру a контејнер затворен и запечаћен (као што je то уобичајено), бродар не треба, неће, односно не може провјеравати број комада. Према Хашким правилима и COGSA (чл. 3. точ. Зц односно чл. 1303, Зц) бродар није дужан унијети

(8) Lloyd's List Law Report, 1967, vol. 2, part. 4, стр. 193; в. такођер Упоредно поморско право и поморска купопродаја, бр. 35/1967, стр. 61.

(0) Поближе о ставу да je контејнер саставни дио брода, односно о могућим реперкусијама и критици таква става Зоран Д. Радовић: Неки видови превоза робе у великим једнообразним јединицама садржачима (контејнерима), Југословенска ревија за међународно право, бр. 3/1968, стр. 325—327; такођер Грабовац, о. с., стр. 35—36.

113

ОГРАНИЧЕЊЕ ОДГОВ. БРО ДАРА ПО ЈЕД. ХЕРЕТА Y ПРИЈЕВОЗУ КОНТЕЈНЕРА