Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

116

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

блем остао отворен како у пријевозу конвендионалног терета тако и у пријевозу контејнера, односно није тешко наслутити да се у констелацији сложених економских односа у промету робе морем и дивергентних интереса партнера није ни намјеравало конвенцијом разријешити ово осјетљиво питање. Наравно, тиме je саломонски избјегнуто регулирање овог проблема, али с друге стране једна спорна ситуација није унификацијским актом ријешена. Ако би бродар захтијевао вишу возарину за набројене колете садржане у контејнеру, крцател> би могао бити у недоумицн како поступати. Y пракси би крцатељ могао одустати од намјере да наброји у теретници колете садржане у контејнеру ако му за узврат повишеlш возарински став не би економски одговарао. Међутим, испуштањем набрајања контејнер би ce y случају штете сматрао јединицом терета (»package«). И у претпоставци да се користи сустав јединице тежине ас обзиром на чшьеницу да je изражена вриједност по тежтши у Протоколу знатно нижа од одговарајућих износа у копненим конвенцијама и у зракопловној конвенцији лимит бродареве одговорности могао би бити неразмјерно и неоправдано низак. A contrario, већа би возарина боле штитила интересе корисника пријевоза у случају губитка или оштећења терета. Y вртлогу таквих дилема, оцјена интереса и распореда права и дужности судионика у потхвату, могла би се назријети и основна сврха Коквенције; компромисно регулирање односа бродара и корисника пријевоза. Морало би се размислити како убудуће превладати становите поте шкоће у примјени Конвенције о теретници односно Протокола. Један од путоказа можда би био и покушај поједностављена сустава ограничена одговорности бродара ослањањем само на јединицу тежине (по бруто килограму)уз одреВйвагье одговарајућег реалног износа по тој јединици Закљунак Несумњиво je да Протокол 1968. значи корак напријед у тежвьи да се проблематика ограничена одговорности регулира на узајамно прихватљив начин у сувременим увјетима пријевоза терета морем. Међутим, преостаје да се размишља и о отклањању становитих апорема убудуће. Крцатељева одлука о уношењу или о испуштаньу у теретници назнаке о броју комада у контејнеру одлучујућа je али и осјетљива граница више или ниже одговорности бродара. Свакако се при томе мора водити рачуна и о понашању и положају бродара чија одговорност може бити зависна и о томе je ли сам пакирао и слагао робу у контејнеру, односно je ли могао провјеравати садржину контејнера Ако нема назнаке у теретници о броју комада у контејнеру велико je питање да ли ће и алтернативна основа ограничена (јединица тежине) мођи барем приближно накнадити штету коју je претрпио корисник пријевоза. То би било могуће ако би износ ограничена по јединици тежине био виши. Требало би свакако размислити би ли прихваћање јединице тежине (уз фиксирање реал-

(20) Поближе Грабовад, о. с., стр. 34—35.