Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

49

КОНТРАКТ Y РИМСКОМ КЛАСИЧНОМ ПРАВУ

уговора меБу нама неће бити више никаквог спора ( :s ). Y другом одломку репродукован je хирограф у коме мењач новца Гај Сеј признаје да дугу je одре Вену суму новца Луцију Тицију. Хирограф je издат, као што у уводној реченици Скеволиног параграфа пшпе, пошто je Луције Тиције изврпшо обрачун примленог и издатог новца и за разлику задужио Гаја Ceja. Гај Сеј нише: »Ex ratione mensae quam mecum habuisti in hunc diem ex contractibus plurimis remanserunt apud me...« ( 74 j Y овом случају није сасвим јасно о којим ce уговорима радило. То су разыа »accepta« и »data«, као што пише у Скеволином тексту, и с обзиром да се радило о размени новца, може се основано претпоставити да су у питању била пакта типа do ut does, заштићена преторовом actio in factum, na je на крају извршен обрачун. Сигурно je да су постојале и признанице, јер у даљем тексту Скевола говори о »omnes cautiones ex quacumque contractu«, о признаницама из сваког појединог уговора ( 75 ). Ни изворпма ове врсте није до сада обраћено довољно пажње, мада они нису бројни ( тб ). Упоређења измеВу употребе термина контракт у правној пракси и у делима правника несумњнво би могла да допринесу потпунијем сагледавању питагьа шта je све значио овај термин у класичном периоду, посебно да ли су га учени правници узели из свакодневног правног речника или су га они увели у правну терминологију. Најзад, ако се текстови класичних правника у којима je употреблена реч контракт посматрају као целина, уочава се неколико околности и чињеница. Прво што пада у очи јесте чТпьеница да се правници, према ономе што je од њихових дела сачувано, уствари ретко служеовим термином. Y Јустинијановим Дигестама реч contractus налази се око 25Ü пута у“Ько 215 текстова ( 77 ), што je врло мало ако се узме у обзир обим Дигеста и значај ове институције; много чешће употреблена je, например, реч фидеикомис или долус или пакт. Највећи број текстова који садрже реч контракт потичу од Улпијана, којих има око 100, а свих осталих има 115. За Улпијаном по броју текстова сто je Паулус са 36 и њихов учител Папинијан са 18 текстова. Гај и Скевола имају по 12 текстова са речју контракт, а Модестин седам. За њима сто je Помпоније, Африканус и.Трифонинус са по четири текста, Јулијан, Лабео и Марцијан са по три, Мецијан,

(73) D. 12.6.67.3 (Scaevola, libro 5. Digest.) Voci, P., нав. дело, стр. 24 сматра да je овде контрактом назван пакт ~jep je у питању језик неправника".

(74) D. 2.14.47.1 ( Scaevola. libro 1. Digest.): Из обрачунске књиге мењачниие коју си имао самном на данашњи дан из многих контраката произлази да je код мене . . . Реч ratio у овом тексту значи обрачунска књига или упис у ту кљигу, в. речник Heumann-Sechel, Handlexikon, 10 изд. стр. 490 s.v. ratio.

(7б) Да се пије радило о литералном контракту expensilatio може се закључити на основу тога што се не помиње codex accepti et expensi, већ банкарске књиге, при чему je вероватно претходно извршено пребијање. Признанице вероватно не потичу ни од стнпулације, у чију je форму било могуће обући потражнвања у овом конкретном случају, с обзиром на карактер банкарског пословања. Због тога нам се чини највероватнијим да су признанице издаваке као књиговодствена подлога и доказно средство.

(76) Wunner, S.E., пав. дело, трећину књиге посвећује терминолошким испитивањем текстова, али ни je обрадио сачувана документа из праксе.

(77) Текстови су вађени према речнику Vocabularium iurisprudentiae romanae, iussu Instituti Savigniani, под речју contractus.