Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
74
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
док се економским клаузулама (и којих се престација везује за економске показателе, као што су цена неке робе на тржишту, ннво зарада, трошкови живота) штите само од економске нестабилности ко ja доводи до пораста цена. Разлика измеЬу ових клаузула чисто je емпиријска, без сигурног теоријског основа, а вредност националне валуте стављају и једне и друге у сумњу. Признање пуноважности било којим од њих довољно je да се по аналогији призна пуноважност клизне скале у пресуди којом се досуђује рента. Није реч ту о разлици измеВу уговора као приватног акта и пресуде као акта државе, пошто je и у клаузулама садржаним у утоворима (приватним актима) реч о судским пресудама које им признају пуноважност. Уосталом, психолошки ефекат и једних и других пресуда, како оних којима се досуђују индексиране ренте тако и оних којима се признаје валаност клаузула садржаних у утоворима, раван je нули пошто je инфлација постала једно хронично стање с којим свако унапред рачуна. Најзад, и што je најважније, номиналистички принцип никако нема оно поле примене и онај домашај који му приписују заступницн негативке теорије. Он важи за новчане обавезе а обавеза накнаде штете није нов чана обавеза. Њен цил je довођење оштећеникове имовине у оно стањс у којем би се налазила да je штетни акт изостао, а новац je само технич ко средство за остварење тог цила, који, уосталом, натуралном реституцијом, може савршено бити остварен и без новца ( 215 ). § 3. СТАЊЕ НАШЕ СУДСКЕ ПРАКСЕ 16. Иако у томе није била потпомогнута од стране теорије, пошто питање практично уогапте није било дискутовано, наша судска пракса није показала никакво колебање. Од самог почетна заузет je јасан став да се накнада одмерава према стању ствари у време пресуде а накнадна измена релевантних околности представла разлог за измену износа накнаде. Врховни суд Хрватске каже у једној пресуди: „Околности о којима овиси oncer и сама дужност уздржавања нису сталне него се мијењању у животу?. Због тога се услијед промјене одлучних околности може тражити пови шење, снижење; па и укидање досуђеног уздржавања по закону. Доследно овом и кад je одређеној особи већ правомоћно досуђена мјесечна рента ради накнаде за изгублено уздржавање, а одлучне околности се промијене, тада се услијед промјене одлучних околности може тражити повишење, снижење, укидање и досуђене ренте” ( 27 ). Што се тиче ревизије ренте досуђене због губнтка зараде, формулације садржане у пресудама појединих врховних судов а различите су.
(26) р. Esraein, J. С.Р.1949.1,7?!; F. Derrida, op. cit.. No 100: Planici Ripen Esmein, Traité pratique de droit civil français, t. VI, Obligations, No 647; H. Mazeaud, Les rentes »flottant« . . . , D.1951. chr. p. 17; A. Toulemon, la réparation des préjudice et les rentes révisables, Gaz. Pal. 1950.1. Doctr. p. 47; M. Frejaville. J.C.P. 1952.11.6914, M. Frejaville, J.C.P. 1949.11.4887; M. Frejaville, J.C.P. 1949.J1.4708.
(27) Гж 334/66 од 6. травња 1966. Из архиве Врховног суда Хрватске. Y истом смислу пресуда Врховног суда Хрватске Гж 924/57. Из архиве Врховнш суда Хрватске.