Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

390

АНАЛИ правног фак vate та

Радови оригиналних концепција и широких захвата излажу се могућносхима критике. То je, уосталом, судбина сваког стваралачког чина који je, када je аутентичан, двоструко стваралачки креативан, jep доводи до сазнања новых истина и ннспирише на нова сазнања. Лијалога и полемике нема једно с делом које не да je знаке живота и које ce ј едино као такво и због тога може критиковати. Y својој безидејности и мисаоној анемичности такво дело паралише и мисао читаоца, који ужурбано прелистава стране, мерећи колико je остало до краја книге и тиме до његових мука. Напротив, дело које инветивно, смело и оригинално обрађује једно питање, држи свог читаоца стално мисаоно активным и подстиче га на размишљања и на нове закључке. Y том смыслу, из једног таквог, мисаоно актгтвног читања дела о коме je реч, потекле су и примедбе које ггисац овог приказа има да упути писцу книге, крећући, у редоследу тих примедаба, од конкретных дрема принципы] - елним. Пре свега, пишчево разликовање разлога образована федерација на разлоге који доводе до иасташса држава погодних за организовање федерације и на разлоге који ухичу на постојање федералне структуре не чини се убедљиво. Разлози које он помитье као разлоге за настанак држава погодних за организовано федерације су, поред других примарних, општи разлози настанка свих држава, државе као апстрактне категорије, па ипак све државе нису федерације. Ys то, није јасан аналитички смисао прве трупе разлога. Исто тако, чини се да се, када писад говори о томе како постојање и улога политичких партија доводи до замагљивана концепта федерализма, федерализам, као демократска институција, и политички плурализам посматрају раздвојено, што тражи одговарајуће објашнене. Наиме, остаје необјашњено зашто je пнсац, са становишта извесних коначних циъева развитка друштва, измеВу двеју демократских тековина капиталистичких политичких система гласао за једну од них у овом случају за федерализам. Анализы дејства политичких партија требало je прикључити и анализу деј става интересных трупа, jep ове донекле ремете правили ости, до каквог се занъучка долази ако се анализира једино дејство политичких партнја. Разлози срашћивана института контроле уставности с федерализмом нису теоријски доволшо фундирани. Како je iMoryhe да овај институт иде на руку и центрипеталним и центрнфугалним снагама у федерации ако je негов raison d’être очуване федерализма? Институт контроле уставности je пре институт заштите слободе и демократије него гарант уставне поделе функција федерације и федералних делова. Оригинерно, институт контроле устаности настао je у цшьу заштите идеје конститущюнализма и у мери којој je федерализам био изданак те идеје прихватао се и институт контроле уставности. Даља еволуција института контроле уставности завысила je од опшхих друштвених трендова и од тога које су друштвене снаге биле на кормилу конкретных институција за контролу уставности. Поред тога, на извесним местима (у главама о савезној егзекутиви, савезној управи и су детву у федерацијама) излагања су сувише кондензована, тако да се каткад решена у појединим федерацијама механички подводе под опште трупе утврђене применом одноенггх критеријума. Понекад се појаве проучавају у хемијски чистом облику. Тврдња да je федерализам данас искључиво кооперативни не може се примити без резерве, jep свакако има области у којима je он још увек двојни према свом характеру. Мислимо да je основна гфотивречност ове студије противречност измеВу основне идеје везане за појам федерализма и метода обраде федерализма, па према томе и те идеје. Идеја и на основу те идеје заснован теорнјски концепт федерализма jeev антиправни; они уважавају претежно друштвено-политичка обележја федералног уреВења, а ггисац изричито одбацује консеквенцу правые теорије и правнологичког разоновања према којима je суверена једино федерација и према којима федерално уређење