Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

348

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

игтвено просечне услове производив. Одатле следи да je Срафина верзија стопе профита веома блиска Марксовој ( 7 ). Код срафе je генератор промена стопе профита однос вредности нето произвола стандардне индустрије и њених средстава за производњу, који je de facto једнак односу опредмећеног рада у нето производу стандар дне индустрије према опредмећеном раду у њеним средствима за проПрема речима Мека, Срафа je постулирао исти однос између стопе профита и услова производите у стандардној индустрији као што je то Маркс учинио са стопом профита и условима производив у индустрии која поседује друштвено просечни органски састав капитала. Под претпоставком да су дате стопе најамнина, и један и друга су покушали да покажу да je просечна стопа профита одре Вена односом директног према индиректном раду примењеном у индустрији, чији су услови производив друштвено просечни (3. с. 177). Мекова анализа чини, по нашем мишљењу, супротан ефекат од оног које je очекиван. Уместо да приближи Срафу Марксу, Мек je учинио сбрнуто. Третирање најамнина и стопе профита у Маркса учшьено je на Срафин начин. Y модификованој стопи профита из имениоца je извучен варијабилни капитал, те je она сада дефинисана као однос витка вредности према средствима за производњу, тј. само константном капиталу. То je резултат схватања најамнина не вшпе као унапред предујмљеног капитала за куповину радне снаге радника физички специфицираног у најамничким добрима, као удела у нето производу плаћеном post factum. Зато се Марксов систем цена мегьа ( 8 ), a најамнине постају чиста категорија расподеле која се може заменити било чим, на пример порезом. То je сада једно плаћање по завршетку процеса пронзводње које капиталиста може да вриш било радницима било државн или неком трећем. Кајамнина губи смисао који joj je дао Маркс. Сличая однос према Марксу има и А. Медио (6). Он je пред себе поставио задатак да реши преображајни проблем без' коришћења рестриктивних претпоставки, чија je употреба до сада била уобичајена. Y том циљу он je потпуно усвојио Срафину идеју стандардног система и нешто модификовану поделу добара на базичка и не-базична добра. Истовремено je користио исти аналитички постугтак за транспоновање вредности у цене, који je Срафа употребио за претварагье стварног економског система у његов стандардни облик. Однос између Срафиног и Марксовог теоријског система je вредан пажвье и даљег истражнвања. Оно што се овог тренутка може закључити јесте да Срафа није ништа ближе Марксу него што je то Рикардо.

Мирољуб Лабус

(7) Y терминима вредности Мек пзражава Марксову просечну стопу профита: Опредмећени рад у нето производу гране В . (1 Удео најамнина у него проОпредмећени рад у њеним средствима за пронзводњу изводу гране В где грана В репрезентује друштвено просечне услове производные. Сличност са Срафинрм стопом профита г = R (1 — w) je очигледна.

(8) Марксова цена пронзводње (I + тг) . Sj v.kjj -{- 1- Vj) . Pj = A- pj претвара ce у Срафину цену (1 + тт) . (Lj kjj Pj) + wlj = Л. рјДетал.није о томе в. 6. с. 330—342.