Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

347

прилозй

односу према стопи најамнина. Овај суштински однос није само ограничен на имагинарни систем стандардне економије него се може протегнути и на стварну економију. Стварни економски систем састоји се из истих произведених једначина као и стандардни систем, само с различитим пропорцијама. То значи, ако je дата најамнина изражена у стандардним добрима, иста стопа профита појављиваће се и у стандардном и у стварном систему. Једина разлика јесте да je у првом то прост однос измеВу количина произвола а у потоњем однос измеВу агрегираних вредности. Тиме je још једном показано својство стандардног система да мери величину вредности добара из стварне економије. Срафин теоријски систем није исцрпен досадашњим разматрањима. Основна идеја овога текста била je да укаже на класичну подлогу и допринос Срафе Рикардовом теоријском систему. А то су, да резимирамо, 1. Аефинисање стандарда вредности независног од потражње и промена у расподели, 2. Одсуство супституције фактора и промена у размерама производгье, 3. Подела добара на базична и не-базична, од којих само прва утичу на релативне цене, 4. Нагласак на стандарном добру као мери вредности, 5. Доказивагье да релативне цене зависе једино од техничких услова производгье стандардног добра (9, с. 143). IV Марксиста на Западу дочекали су појаву Срафине кгьиге са симпатајама. С једне стране, то je била изврсна критика нео-класичне теорије под чијим су се притиском годинама налазили, а с друге стране, реафирмација основних поставки класичне школе од којих je неке и сам Маркс преузео и даље развијао. Са становишта односа према Срафином систему можемо уочити два става. Један je, да je са Срафом завршена буржоаска теорија цена чији je основни задатак да реши проблем расподеле дате масе профита аликвотно према уложеном капиталу. Питање порекла профита и величине масе профита остаје изван теоријског интересовања. А то je поље примене Марксове теорије радне вредности и експлоатапије. Срафа je изврсно приказа© функционисагье капиталистичког система али није теоријски објаснио његову природу. Аруги круг маркиста покушава да нађе везу Срафе с Марксом. Тако je, на пример, Р. Мек (R. Meek) изнео тврдгьу да Срафин систем рехабилитује класичну теорију радне вредности на начин веома близак Марксовом (3, с. 175). Наиме, у оној грани где je органиски састав капитала једнак друштвено просечном однос вишка вредности према средствима за производгьу одговара његовом друштвено просечном износу. Зато се може закл>учити да се просечна стопа профита може исказати односом вишка вредности према средствима за производгьу у грани која изражава дру-