Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

356

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

така приватног характера, били ови тачни или не. Када, међутим, новини упућени захтев за штампање поправке, ова објави као писмо читаоца, уз то и измењено ( 44 ), очигледно није по среди чшьеница из тајне сфере. Исто вреди за нетачну вест да je због презадужености затворен јавни локал ( 45 ); ни за тај податак није могуВё изборити статус приватности. Али у мери у којој су у следе Ним случајевима стварно бкли у пнтању догаВаји из приватног живота, може утолшсо опстати и квалификација да je повреВена приватна сфера. Но њоме се не да објаснити онај друти, не мање битан саставни елеменат чшьеничног ставьа: то да je лажно приказано да ти приватни подади потичу од лица на које се односе, тј. као да су по среди уступљени мемоари ( 46 ) одн. дата изјава ( 47 ). Већ и сам тај део чињеничног стања треба, меВутим, нормативно покрити jep je могуће некога лажно приказати а да се при том не повреди ни приватна сфера, ни било које друго већ признато лично право ( 4S ), па онда не би имали баш никакво упориште за тфужање заштите. Остају join right of privacy-случајеви (1, 2,4, 5, 7 и 21). Упркос дивергентним одредбама установе right of privacy ( 4С ), као посебан облик његове повреде призната je категорија ,цриказивања лица у лажном светлу” кориштењем чшьеница приватне природе i 6O ). Y овим случајевима

keit gegen Indiskretion, JZ 1957, S. 524 f, L. Ennecceriu H. C. Sipperdey: Allgemeiner Teil, S. 591—593, K. Larenz: Reichen die geltenden gesetzlichen Bestiinmungen insbesondere im Hibflick auf die Entwicklung der modernen Nachrichtenmittel aus, um das Privatleben zu schützen? Verhandlungen des 42. Deutschen Juristentages 1957. Bd. 2. Tübingen, 1959. S. 25f, 39f, H. Evers: Privatsphäre und Ämter für Verfassungsschutz, Berlin, 1960. S. 39ff, G. Leinveber: Zum Begriff der Intimsphäre, GRUR, 1961, S. 274, Scholler: Person und Öffentlichkeit (Zum Spannungsverhältnis von Pressefreiheit und Persönlichkeitsschutz), München, 1967, S. B lff, H. H. Maass: Information und Geheimnis im Zivilrecht, Stuttgart, 1970, S. 12ff. О статуирању тог права у нас, види Д. Стојановић: Заштита личности од индискреције. Правый живот, 1, 1959, стр. 30, А. Финжгар: Заштита личности у грађанском праву, Архив за правые и друштвене науке, I—2, 1964. исты: Правица од осебнега жинљења. Зборник знанствених разправ Правые факултете в Љубл>ани, 1966, стр. 103 и д., С. Крнета: Цивилноправна заштита приватног живота у европском праву, Годlшм>ак Правног факултета у Сарајеву, 1970, стр. 87—88.

(44) Види случај 8).

(45) Види случај 18).

Об) Види случај 9).

(47) Види с л уча ј 14).

(48) Као када му се, нпр. нетачно припише ауторство неке награђене књиге.

(49) Види S. D. Warren L. D. Brandeis: The Right of Privacy, Harvard Law Review, 4, 1890, p. 193 et seq, W. L. Prosser: Torts, Ith Ed, p. 1050 et seq, 2nd Ed, p. 635 et seq, 3rd Ed, p. 829 et seq, ugtu: Privalspäre, S. 401 ff, MPI: Gutachten, S. 257 ff, W. J. Wagner: Le »Droit a l'intimité« aux Etats-Unis, Revue internationale de droit comparé, 2, 1965, p. 374seq, Ÿang: The Right of Privacy, The International and Comparative Law Quarterly, 15, 1966, p. 175 et seq, E. Schwenk: Das allgemeine Persönlichkeitsrecht in amerikanischer Sicht, y: Rechtsvergleichung und Rechtseinheitlichung. Heidelberg, 1967, S. 236ff, R. Kamlah: Privacy, S. 57ff. С. Крнета: Основне карактеристике цивнлноправне заштите личности у англо-америчком праву, Годишњак Правног факултета у Сарајеву, 1972, стр. 87. и д.

(50) Види W. L. Prosser: Torts, 2nd Ed, p. 638 et seq. 3rd Ed, p. 832, 837 et seq, ucru: Privatsphäre, S. 403, 405, R. Kamlah: Privacy, S. 143ff.