Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

577

ПРАВИМ ПРОБЛЕМ!! YCBOJËHA

дици, чл. 54. бугарског Породичног кодекса, чл. 18. Закона о усвојењу Македоније) у суштини се прнкрива истина. Да ли je важније да се један однос заснива на заблуди о пореклу или на истини, на признању и поштовању за старање и л>убав? Појавиће се у вези са овим и проблем брачне сметтье: како отклонили родоскрвну везу измеЬу овакво усвојеног детета и његовог блиског крвнрг сродника (на пример, између брата и сестре)? С тим у вези je и питање тајне извршеног усвојења. Y животу усвојиоци настоје свим силама да од усвојеника, а по могућству и од околине, прикрију чињеницу усвојења a тиме сакрију од детета истину о његовом пореклу. Због тога они често мењају место становања па и место запослења. ( 31 ) Поједина законодавства изричито предвиђају чување тајне усвојења. Кодекс закона о браку и породици РСФСР чл. 110. предвиђа да je тајна усвојења заштићена законом. За обезбеђење ове тајне на молбу усвојноца може да буде измењено место роВења усвојеног детета, а у изузетним случајевима и датум његовог роВења. Забрањено je без caгласности усвојиоца, а у случају његове смрти без сагласности органа старателства, давање било каквих података о усвојењу или издавање каквих извода из книга за регистроватье аката грађанског стања из којих би се видело да усвојиоци нису природни родители детета. Лица која разгласе тајну усвојења одговарају пред законом. И у нашој пракси усвојења на питање тајности усвојења je нарочито указивано. (2) Друга особеност потпуног усвојења je да се по правилу могу усвојити само лена без родитела, било да су умрли или да су непознати. Од овог правила изузетак 0и био ако дете има само мајку (отац je или умро или je непознат). Мајка може дати сагласност за поптуно усвојење само ако се одрекне потпуно родитељског права. Она сагласност може дати у односу на одређене усвојиоце, али може дати сагласност унапред, без обзнра на личност усвојиода. То je тешка одлука за мајку па јој треба дати могућност да своју одлуку промени у извесном року, најчешће до доношења одлуке о потпуном усвојењу. Овде се појавлују два питања. Прво се напуштања детета, одрицања од родителског права. У француском праву (чл. 350, Code civil-a) уведен je појам „напуштеног детета’ ’(»enfant abandonné«), али je констатовано да je готово немогуће тачно одредити овај појам. I s 2) По наведеном пропису то je, прво, дете прихваћено од појединца, приватне установе или социјалне помоћи за децу, чији су родители изразили незаинтересованост дужу од једне године и, друго, брачно дете, adultérin а matre, чије je рођење било скривено од мужа. Иако се нерадо гледа на одрицање од родителских права и напуштање деце, ова установа се прихвата ради олакшања усвојења. С овим проблемой je у блиској вези и проблем тзв. „бланко” усвојења. Родител даје сагласност за усвојење детета од стране непознатих луди. Ово усвојење може да се оствари непосредно, а може да буде заклучено било кад и било с којим лиием. ако, наравно ово лице испуњава услове које предвиВа закон. Овакво давање изјаве за усвојење није

(ai) Слично вели и А. Стелмаховски у свои реферату ..Усвојење” на I међународној конференцији о породичном праву социјалистичких земаља, Варшава, 1965.

(32) Види: М. Vismard, L’ adoption, Paris, 1968, р. 28—29.