Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

101

ПРИЛОЗИ

б) Мере појачаног надзора се у пракси судова најчешће примењују; трехман на слободи под надзором прихваћен je као основни вид судског реаговања на криминалитет малолетника. Y односу на ове мере најчешће су истицана два приговора. Први се односи на појачани надзор у другој породили. Газлози којима се законодавац руководио при уношењу ове мере у Кривични законик добро су познати. Мера међутим, није до сада нашла место у судској пракси; број случајева у којима се годшшье изрнче могао би се на прсте набројати. Уколико се већим ангажовааем органа старатељства и других одговарајућих служби не би нашао већи број породща које су спремне да прихвате малолетника и за то су морално подобие, ова мера ће и даље представљати фиктивну санкцију у систему васпитних мера. Други приговор je везан за однос измеЬу мере појачаног надзора од стране родитеља или стараоца и појачаног надзора органа старатељства. Посматране са аспекта статуса малолетника и улоге органа старате.ьства у њиховом извршењу, ове две мере нису јасно издиференциране ни у материјалном кривичном праву ни у законодавству о њиховом извршењу. Истраживаље праксе извршења ових мера показује да измеВу њих нема никакве разлике. Дакле, имамо ситуацију да се две прописане санкције практично своде на исто. Решење би могло бити или у јаснијем и конкретнијем садржајном диференцирању ове две мере, или у њиховој унификапији. При овом другом решењу за модел би требло узети меру појачаног надзора органа старатељства, која се у пракси најчешће примењује. Кокачно, сходно раније изнетој идеји о увођењу васпитно-здравствених мера, требало би размотрити могућност да се у оквиру мера појачаног надзора предвиде и такве мере; в) Заводске васпитне мере имају посебан криминално-политички значај; оне се примењују према оним малолетницима који су, по правилу, учинили неко теже кривнчно дело, а због већег степена васпитне запуштености постоји бојазан да би рецидивирали уколико не би били подвргнути дужем струйном васпитно-поправном третману. Стога, при доношевьу републичких и покрајинских кривичних закона треба имати у виду тешкоће које су се до сада у пракси јављале и, према стварним могућностима које постоје, ићи на оне мере које се могу остварити сходно њиховој намени. Y нашој правној мисли истицана je и идеја о потреби унификације заводских васпитних мера, односно прихватању јединствене мере институционалног характера, која б*и се извршавала у специјализоваштм установама класификованим према различитим криминолошким категоријама малолетних делинквената. На тај начин би се рационалније могао користити капацитет постојећих установа, који и иначе није велики, постигла би се већа хомогеност малолетничке популације у установама и већи степей специјализације стручног кадра, а лакше би се могли решити и неки проблемы око трошкова за извршење мере. Суштина je ове идеје да се са законодавне класификације мера пређе на казнену класификацију установа за извршење мере. С друге стране, имају се у виду и неки други проблемы који су се јављали у пракси изрицања и извршења заводских мера. Чест je случај да при избору конкретне заводске васпитне мере основни критеријум није степей вас-