Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

102

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

питне запуштености малолетника и потреба за крађим или дужим васпитно-поправним третманом у установи, већ већа или мања могућност да се мера коју треба изрећи може извршити, при чему постојање слободних капацитета у установи има често одлучујући значај. Третман у установама и васпитно-поправном дому се садржајно и по дужини трајања приближио. Није на од.чет указати да je у после дњим годинама у СР Србији боравак у васпитној установи у просеку био дужи него боравак у васпитно-поправном дому. 2. Одредити услове под којима се може вршити обустава извршења изренене васпитне мере или замена са другом васпитном мерам. Начелна одредба савезног кривичног закона о могућности измене одлуке о изречено] васпитној мери (члан 68, ст. 6. Нацрта) треба детаљније да се разради у републичким и покрајинским законима, путем прописивања услова за обуставу извршења изречене васпитне мере или йену замену са другом мером. Ови услови треба да се одреде зависно од васпитних мера које буду прописане у републичким и покрајинским законима. Основ за решгшање моту бити постојеће одредбе из члана 79. и 79а Кривичног законика. Пракса и теорија нису до сада истицале оэбиљније приговоре решењима садржаним у овим одредбама; 3. Одредити однос казне малолетничког затвора и ваагитних мера и њихово изрицагъе у случају стицаја кривичних дела. Ова питања су сада регулисана у чл. 796, 79е, 79к и 79В Кривичног законика и аналогна решена треба да буду прописана у републичким и покрајинским законима. Наведене одредбе могле би бити предмет пренспитивања у смислу тражења других, бољих решена; 4. Регулисати остала питања везана за казне малолетничког затвора. Мада je у Нацрту савезног кривичног закона примена казне малолетничког затвора доста детаљно регулисана, остала су и нека питана која треба решити помоћу републичког и покрајинског законодавства. То се, пре свега, односи на начин одмеравана ове казне о чему говоре одредбе члана 79д Кривичног законика. Y надлежност република и покрајина спада и регулисане извршена казне малолетничког затвора. То се може учинити и у Закону о нзвршену кривичних санкција, али нам се чини делисходнијим да се и у кривичнн закон унесу неке начилне одредбе што je и до сада био случај (члан 79В КЗ); 5. Регулисати примечу ваагитних мера и малолетничког затвора према пунолетним лицима. Законима република и покрајина треба детаљније да се регулише примена васпитних мера и казне малолетничког затвора пре.ма пунолетним лицима која су извршила кривично дело као малолетници односно као млаВа пунолетна лтща. Нацрт предвиВа само опште услове за примену ових санкцнја на пунолетна лица, док у републичком и покрајинском законодавству треба прописатн које се санкције и под којим конкретним условима могу у овим случајевима изрицати. Према Кривичном законику то je могуће у три случаја; кад се суди пунолетном лицу које je извратило кривично дело као млаБи малолетник, као старији малолетник или као млаВи пунолетннк. Ако се остане при овим могућностима онда у њиховом регулисању треба водити ра-