Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

110

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

се у свим материјалима са разних значајних друштвених и политичких скупова, почевпш од Резолуције X Конгреса СК до недавне резолуције Конгреса синдиката указује на право радника на образовање и на дужност свих образовних установа да им омогуће да то своје право остваре. Ми смо дужни не само да васпитамо омладину и деду радника него да образујемо и саме раднике. Због тога се морају темељно проучити могућности што ефикаснијег рада са студентима који су и радници у удруженом раду. За њих би требало предвидети у Статуту посебне облике рада, а можда чак и посебне планове и програме, издиференциране и прилагођене потребама људи који већ раде на одређеном месту, на пример, путем скраћивања програма неких предмета и пропшривања прохрама других, или преко опционих предмета, или на некн друга начин. Исто тако би требало за њих увести и посебан режим студија. Y вези са тиме мислим,, најзад, да би Статут требало да предвидн стриктно регулисање обавезе рада на перманентном оОразовању оних који већ имају звање правшпса. Ми већ имамо неке облике рада са дипломираним правницима, али би Статут требало да те обавезе утврди. Мислим да није потребно образлагати нужност да се помогне правшщима у пракси који желе да уз стручну и квалификовану помоћ прате развој наших друштвених и правних односа и развој наше правке мисли. Ето, толико сам хтела да кажем, хвала.

Лепетић Драган,

студент

Другарице и другови, реформа Универзитета je толико комплексны процес и проблем да ми се чини да je најбоље рећи пар речи о неколико шттања које она обухвата, јер ће се тако избећи уопштавања и оставити више могућности за дубље продирање у суштину ствари, a истовремено ђе ce избећи непотребни вербализам. Као члан прошлогодишњег II огранка Савеза комуниста, говорим у његово име и, наравно, у исти мах и у своје име. Мислим да се више говори о томе како спровести реформу, a мање о томе зашто смо до сада безмало тапкали у месту. Чини ми се да ће се много брже ићи напред када дознамо што je то, или ко je тај ко нас онемогућава, а ако смо то већ дознали, онда да ми онемогућимо њега. Анализа не само отворених отпора реформи, него и оних латентних и зато су још опаснији, јер прилагођавају отпоре новим ситуацијама, омогућила би нам да направимо велики квалитативни корак напред. ПреовлаВује мишљење на мом огранку и у већини студената уопште, то морам отворено да кажем, да тих латентних отпора скепси, конзервативизма и упорног држагьа за старо у односу на сва питања о којима говоримо, као што су режим студија, ревизија наставног плана и програма, односно уџбеника, потребе увођења марксизма тид. има нарочито у он им самоуправним и партијским телима у којима наставннци заузимају већину. Зашто je то тако? Зато што се једно стање које душ траје конзервира као само себн допадљиво и на ј боле могуће за оне