Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

111

ДИСКУСИЈА

који y њему уживају и које се временем нужно дегенерише. Ja мислим да то статье морамо разбити и то без одлагања, јер тренутак je веома повољан, a разбићемо га тако што ћемо довести у ситуацију оне који одлучују о нашим захтевима да више не могу да одлажу решена. Ако и даље буду миелнли да ће се и ова акција „смирити” и проћи као и многе до сада, онда треба одлучно поставит питање њихове политичке одговорности и моралне подобности. А сви добро знамо шта у Резолуцији X конгреса о реформи пише. Ако не искористимо повољно стане и не претворимо хтења у готова дјела, онда ће бити по оном старом или како то у плану рада наше организације пише: „Кретања у круг у коме оно што je потоње иде испред онога што je прво”. На нама je велика одговорност да не дозволимо да тако и даље буде. При томе се мора нарочито нагласити да овде није реч ни о каквом сукобу интереса између наставника и студената, како проблем покугаавају да пред ставе кочничари реформе којих има и међу студентима, a који су у огромној мањини. Интереси између наставника и студената су јединствени и то знају сви, чак и они који говоре друкчије. Реч je о једном другом сукобу интереса, а то je сукоб оних који упиру све своје снаге да задрже стање какво јесте, јер црпе привилегије и оних који желе да промене садагшъе стане. Први су машина а други већина професора и огромна већина студената. Мислим, даље, да увоЬене новог предмета који ће се бавити, ако тако може да се каже, једним целовитим и савременим марксистичким погледом на свет, треба поздравити и сигурно je да lie он испунити многа очекивања која гајнмо у погледу реформе. Али такође мислим да у области реформе не би смело да се остане само на томе. Ту имам у виду достављени нам извештај о досадашњим резултатима и будућим правцима рада на пољу реформе. Видели смо да се готово свака катедра залаже за непроменени статус свога предмета. Овакав став катедара je неприхватлив, jep он значи да се катедре одричу сопствене критике и да сматрају да су њихови предмети и уцбеници такво савршенство коме се нема шта битно додати или одузети. Али један од главних аспеката реформе je баш унапређење наставе и прилагоЬавагье наставног плана и програма потребама човека у савременом социјалистичком самоуправном друштву. М[ени се чини да су оваквим својим ставом, катедре у приличној мери себе политички дисквалификовале из даљег такмичења у борби за остварење реформе. Био бих слободан предложити Конференцији, иако je то већ речено, да заузме конкретне ставове о свим дискутованим и битним питанима и да те закључке презентира свим огранцима, а посебно наставничком огранку. Сви комунистн, а нарочито они који су у самоуправним телима Факултета, требало би да усмено или писмено и врло конкретно преузму на себе обавезу да се безкомпромисно залажу за хитно остварење свих оних оправданих захтева које постављају минули конгреси Савеза комуниста, каша организација, студенти и савремени живот, јер ће на тај начин најбоље показати колико доприносе прогресу овог друштва.