Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

112

АНАЛИ правног факултета

Ар

Будимир Кошутић

Основно питање сваке реформе на Универзитету јесте реформа наставно-научног процеса; jep, у наставно-научном процесу остварује се примаран задатак који пред Универзитет и овај Факултет поставља наше самоуправно друшхво образование стручњака с гаквим фондом знања и морално-политичким квалитетнма да могу максимално допринети даљем развоју основних вредности нашег друштва. Стога, изменама у наставно-научном процесу на нашем Факултету треба прилазихи врло савесно, уз брижљиву анализу свих битних претпоставки и непрекидно имајући пред очима крајњи циљ тих измена образована таквог стручног и моралног лика правника који ће моћи испунити све задатке које пред њега поставља радничка класа и наше друштво у целини. Како je наше друштво, односно државнохтравни поредак пролазио кроз одређене фазе у свом развоју, чије су основне тенденције биле даље јачање друштвене својине, самоуправљање и непосредне демократије, очигледно je да су те промене морале утицати и да сада утичу на наставно-научни процес на нашем Факултету. Дејство тих друштвених преображаја немхшовно се мора испољити, поред осталог, у наставном плану, програму и облицима наставе на нашем Факултету. Другим речима, неопходност темељне, квалитативне реформе наставно-научног процеса на нашем Факултету проистиче из дубине и шттензитета наведених друштвених преображаја у нас. Значај и потреба ове реформе критички су преиспитани на X Конгресу СКЈ и VII Конгресу СКС у чнјем се закључцима императивно налаже целокупном чланству Савеза комуниста на високошколским установама да се заложе за темељну ревизију наставно-научног процеса. Стога, уношење битних, квалитативних промена у наставно-научни процес на нашем Факултету, у наставни план и програм није само наше право, већ и наша обавеза. Но, погрешно 6и било мислити да се сшај задатак може остварити искључиво увођењем нових и укидањем старых предмета. Суштина je у томе, да се кроз наставно-научни процес у коме студенти неће бити само пасивни примаоци знања, већ активни учесници, стиче такав фонд знања који одговара потребама нашег друштва. Дакле, увек се мора имати пред очима осыовни циь и морају се бирати она средства, методе и облике којима се тај цил> може најпотпуније остварити. Чини ми се да међу нама нема неке суштииске разлике у схвататьу свог циља. Разлике постоје у виВену средстава за остварење тог циља. Конференција, као што je ова, због чета треба поздравити иницијативу да се она одржи, изванредна je прилика да се размене мишљења, чују дивергентни предлози и да се помоћу борбе мшпљења усвоје закључци на чиЈем остварењу ћемо сви скупа истрајати. Стога се не треба плапшти различитих мшпљења и не сме се у мишљењу које противречи нашем аутоматски видети одбрана личных интереса шли привилегија. Слушајући досадашње дискусије на Конференцији, нисам могао а да се не сетим раздобља у коме je донет Стаут који je још увек на