Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

снази на нашем Факултету. Пре овог Статута постојала je степенаста настава и три смера Правосудии, Привредноправни и Политичкоуправни о чему je већ говорила проф. др Јелена Ааниловић. Укидањем степенасте наставе и увођењем општеобавезних и опционих предмета, поставило се питагье шта йе бити с том множином предмета. Очигледно je било да се не могу сви наћи на листи општеобавезних предмета. Излаз je нађен у компромису којим je требало помирити друштвене и личне интересе, у чему се, сасвнм разумљиво, само делимично успело. То je разлог више што садашња реформа мора бити темељна. Но, ондашња и садагшьа дискусија поводом доношења Статута имају нешто заједничко. То je питање места и обима ванправыих и историјскоправних научних дисциплина у наставном плану на нашем Факултету. О потреби проучавања ових научних дисциплина у нас нема спора. Споран je само oncer њиховог проучавања. Несумњиво да се при доношењу одлуке о овом питању мора водити рачуна о потреби да се развијају одређене научне дисциплине на нашем Факултету кроз постојеће институте или ј единствен институт који би се формирао на нашем Факултету. Исто тако, мора се узети у обзир да су у међувремену основане нове високошколске установе с циљем развијања одређених научних дисциплина. Стога, нема сумње да се мора изврпшти одређена ревизија у наставном плану и програмима на нашем Факултету. Но, при тој ревизији не треба никако изгубити из вида да свршени студент овог Факултета не сме бити правник-занатлија, чији je искључиви задатак да механички и некритички примењује донете правне прописе. То, уверен сам, нико од нас не жели. Стога, сигурно да одређено место у наставном плану нашег Факултета морају имати теоријске научне дисщшлшге. Исто тако, конкретно правне дисциплине треба да буду теоријски фундиране, марксястички осмишљене и ослобођене претеране структуралне анализе позитивноправних прописа. Остваривању ових задатака несумњиво ће допринети увођење новог предмета Марксизам и савремено друштво, и о чему постоји сагласност свих нас. Из наставног програма за овај предмет нужно проистиче потреба за одређеном ревизијом и наставних програма неких других научних дисциплина које се изучавају на нашем Факултету. Но, сличне измене треба извршити у наставним програмима готово свих научних дисциплина, које се изучавају на нашем Факултету, како би се оне прилагодиле самоуправним преображајпма нашег друштва. Другим речима, ако усредсредимо пажњу на оно што je неопходно извршити сада и у овом тренутку, на реформу у ужем смислу, чини ми се да треба да јасно утврдимо ко ja знања треба да поыесе дипломирани студент са овог Факултета и да се, сходно томе, изврше потребив ревизије у наставном плану и програмима. Наиме, не сме се заборавити да нису битни називи предмета, већ њихова садржина. Но, када се говори о реформы Факултета, као што je то досадашња дискусија показала, не може се оставити по страны питање облика, начина извођења наставе. Нема сумње, да je садашњи облик наставе ех catedra превазиђен. Очигледно je, исто тако, да у нас нема услова за увођење тзв. менторског система наставе у коме би један наставник

ИЗ

ДИСКУСША