Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

115

ДИСКУСИЈА

катно, вечно актуелно питаље идејне заснованости наших уцбеника. Писци, а и студенти као активни консументи, у процесу реформе Факултета имају одговоран и тежак задатак осавременити упбеник тако да оптимално задовољава захтеве техничке и садржинске природе које поставка реформа Факултета, a који морају бити у складу са потребама и динамиком нашег социјалистичког друштва. Залазили смо и констатовали неке недостатке наших уцбеника као што су преошпирност, недовољна систематичност, чији je узрок фамозно понављање материје, дуплирање обраде материје са присуством компромиса који тешко погађа студента материјално, још теже као консумента, а наравно и на испиту. Затим, несврсисходно издвајање неких материја у посебне уџбенике, те формирање посебних испитних предмета, непостојање писане речи у изучавању неких предмета, који су срећом у малом броју, и недовољна идејна обрада материје такође неких наших предмета. Сви ови мање-вшпе технички недостачи не би требало да ce појаве y уџбеницима које захвата реформа, а нарочито не при обради материје нових предмета који се предлажу. Што се тиче Марксизма као посебног факултатитвног предмета, или испитног, зависно од опредељења, требало би напоменути, с обзиром на полемику међу студентима, да би било какав уцбеник сажимагьем orpoiMHHx дела класика, каснијих теоретичара, резултата и искустава социјалистичке праксе, деградирао сазнање из ове области и учинио само лошу услугу идејном образовању. Таква книга би могла евентуално да ухгућује на изворе и садржи критичке ставове како теорије тако и праксе. На крају, за цео подухват реформе имамо корисних упутстава Резолуције Десетог конгреса СКЈ, које нам налажу да прочее осавременимо, ослобађајући га непотребних и несочијалистичких елемената, да га прилагодимо друштвеној динамици, да га неоптерећујемо претераном историчношћу на рачун Сочијалистичке самоуправне стварности и да га учинимо оврсисходним.

Ар

Момчило Курдулија

Другарице и другови, замолио бих вас да ми дозволите да учиним неколико напомена пре него што бих замолио друга Благојевића да изнесе уводно излагање вечерашњој конференцији. Ова конферендија организована je уз заједничко учешће друштвено-политичких организација нашег Факултета и управе Факултета. Циљ нам je oио да све организаиије и појединце ангажујемо на једном изузетно значајном и одговорном послу. Тако смо поступали и до сада, јер нам je одавно јасно да je покретање базе и гьено стављање у средиште борбе за нове, самоуправне односе претпоставка без које нема успеха. Предмет вечерашьье расправе je реформа. Она je сегмент процеса преображаја нашег друштва. Она je интегрални део развоја самоуправл>ања чија je суштина суштинска негација класног друштва. Самоуп-