Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

116

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

рављање je основно обележје нашег времена, времена у коме треба да се размрси основна противрешеност класног друштва, да се обави разрешавање otvßchocth људске личности која je настала на подлози одвајања резултата рада од њиховог творца. Проблематика реформе, ма колико била сложена и у исти мах у одређеном смислу дугорочан задатак, треба да буде посматрана као jeдан изванредно значајан и од друштвеног развоја неодвојив део. Аакле, неодвојив не од прошлости, него неодвојив од самоуправног развоја, од потреба другог дела друге половине овог века. Ми се не спремамо за прошлост попгго она припада класном друштву, већ за оно што настаје и што долази, за будућност ко ja још нигде у историји људске врсте није постојала и која по свом бићу тражи и ново право. Зато се као једно од начелних питања намеће и ово: je ли разумно да се перфект, па и плусквамперфект продају као футур, те да се прошлост тако упорно брани и о њој наглашено говори, а да се при томе оскудева у критично ј анализи, одабиру, и слуху за живот који je стално у преуобличајућем покрету? јесмо ли сигурни да постојећа категоријална апаратура, њена садржајна структура, мисаона вредност и идејна порука не спутавају стваралачку мисао младости? Бојим се да понирање у суштину ствари не би дало охрабрујуће резултате. Реформа (надам се да се у томе сви слажено) захтева мисаоне продоре, бритке умове, комплетан умни, па добрим делом и физички, ангажман л>уди који су кадри да задаћу из Писма и летошних конгреса претачу у дела. Уз то, реформа тражи да сви млади без оклевања и одлучно прихвате рукавицу коју су им бациле антисамоуправне снаге и чија je агресивна активност свакодневна стварност. Писмо je упуВено класи. Зна се којој, као што се добро зна и то како га je она примила и пригрлила. Y резолуцији Лесетог конгреса која се тиче васпитно-образовне сфере посебно се акцентира да ваља изврпшти корешпу измену у домену наставник планова и програма. Реформа у целини мора да буде у функцији историјске улоге радничке класс и управо у мери у којој смо за Писмо у тој мери можемо речи да смо на курсу авангарде и њене револуционарне акције. Дакако, за Писмо и речју и делом, jep je вербализам празна вреВа која, на жалост, још увек усправно стоји иако je искуство као судија који најмање греши показало да je празна прича декуражирајуВа појава која објективно штити оно против чега говори. На речима су наравно, у отвореним иступањима и они чије je понашање супротно Писму управо зато што им заклањање иза Писма олакшава борбу против њега. Из досадашнице добро знамо да антисамоуправне снаге не пасу зелену траву и да им join увек полази за руком да све нас неретко учине зеленим. Ми, то je посве извесно, не припадамо онима који празним речима пуне цепове. Ми припадамо онима који су дали доказа да умеју и хоВе да иду напред и да се сврставају у редове стварних бораца за самоуправление. Уверен сам да и у домену реформе неВемо изостати и празних шака остати. Хвала вам на пажньи и молим професора БлагојевиВа да узме реч.