Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

117

ДИСКУ США

Ар

Б. Благо јевић

Ja ћу покушати као председник наше комисије за овај сектор, да изложим, разуме се колико je највише могуће целозито и колико je могуће најобјективније, трендове о оним питањима која су основна и о којима већ годину и по до две године посебно интензивно у нашим организадијама и у нашим самоуправним форумима дискутујемо, како би на тај начин могли да добијемо једну скухшу слику у којој би могли да видимо који су проблеми, која су до сада евентуална решења поставлена или предложена, који су критернјуми који су били присутни, као и да видимо који су управо проблеми који су и надаље на дневном реду, да бисмо у оквиру тих проблема, и не само тих ко ja ja будем поменуо, могли да покушамо наћи решења ко ja би била нова, погресивнија, јер све оно што je рађено у даном моменту, што je било формирано, не значи да je било рђаво, али у сваком случају може од тога бити и боле. За мене се прво поставла питање зашто и који су критеријуми по којима то и зашто треба да учинимо, да бисмо радили у оквиру реформе. Најпре, једна полазна поставка. Мислим да њу треба подвући, и то се односи не само на овај сектор нашег друштвеног живота који се зове образована, изградња школства, изградња луди путем школе, способност да носе наш друштвени развој, резултате који су врло позитивни, а наши су их луди остварили. Све ово треба подвући јер оно што смо до сада чинили и радили није било рђаво. Цело наше друштво je у реформи, и то не због тога да би нешрали резултате који су постигнути, него да би с обзиром на дале потребе, потребе нарочито у далој и блиској будућности, могли да изградимо, у области образована и васпитана, оне резултате који ће управо одговарати томе новом раздоблу. Према томе, меВу питањима која намећу зашто, најпре je питање броја, квалитета, формата кадрова који ће имати у једном самоуправном социјалистичком друштву да се баве правом и правним односима, њиховим регулисањем и њиховим решавањем. Сигурно да се то поставла као једно основно питање, са којим je вероватно у психи луди, посебно с једне стране корисника кадрова, а с друге стране кадрова који су изашли са овога факултета, и у крајњој линији наставничког колектива, далеко теже, са свим желама ко je у том погледу постоје, са свом добром волом и намером да се управо сагледају те потребе и броја и квалитета, имајући у виду да je сигурно дошло, и то у вези са амандманима и новим Уставом, вероватно више, јаче, интензивније него у било којем раздоблу нашег развоја од ослобођења на овамо, до структуралних и значајних садржинских промена, па се поставла питане, како и на који начин и у којој мери, са којим темпом, са којим обликом те промене треба да уВу у састав нашег образована и васпитана, имајући у виду и све могућпости, субјективне и објективне, на страни оних који примају знане и који савлађују знане, на страни оних који помажу овима да савладају знане, пре свега на страни наставног особла.