Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

119

ДИСКУСИ JA

што бисмо то учинили на папиру, у тексту нашег Статута или у распореду предмета, или у тексту програма, или евентуално у било којим документима преко којих изражавамо свој живот, него да то управо и до краја, и у свакодневном нашем животу, у порама нашег живота, у нашем свакодневном контакту, у ефекту нашег рада буде остварено. Отуда je овај задатак и временски врло прешан, прешан због тога што je раздоб'ле после онога што одлучимо и како будемо- заузели став да треба да се кређемо кратко, односно остварити то није тако лако. То je прво што сам хтео да подвучем зашто све ово чинимо и који су критеријуми за заузимане ставова по пој единим питагьима у оквиру онога што се назива реформа универзитета, школског образована, школског оупште и разуме се, Правног факултета, односно. наставе права. Аруго шгтање које имам у виду, то je питање шта смо до сада учинили у овом погледу. Ми не стартујемо од нуле. Као што сам рекао на почетку, ми веђ читаву годину и по дана, две године, радимо на овоме више или мање интезивно, истина са извесним паузама, али у сваком случају, укупно посматрано, шгтање je било на дневном реду, иако можда не бисмо могли рећи да слю, имајући у виду наше оцене, тачне или нетачне, које су се тицале времена докле поједине од ових ствари треба и решавати, рокове утврђене да у догледно време треба да извршимо своје задатаке заиста и поштовали. Има и субјективних и објективних разлога да je долазило до продужеььа времена за доношење самоуправних аката од стране органа на нашем Факултету, али je сигурно и чиненица припремања, још увек извесне дискусије којих je било о- нашем систему образована, о месту образована, о целој структури нашег друштва у вези са доношенем докумената, односно одржаванем конгреса, могла да буде један показатељ зашто je то тако ускорено ишло, но с друге стране, добили смо читав низ нових показателе и елемената који ће нам помоћи да нађемо и бола решена садржииски и разуме се, да брже дејствујемо него што смо у овом периоду до сада дејствовали. Треће питање које сам хтео да подвучем овде јесте питане ко све треба да ради, ко све треба да учествује у доношену коначних одлука од стране надлежних самоуправних органа у вези са реформой наставе? Сигурно да све структуре које постоје на нашем Факултету требћ да сарађују на овом послу, максимално залажући се, максимално сарађујући и кооперирајући да би у најкраћем раздобљу времена, мени се чини најдале до почетна другое семестра, а ако je то немогуће онда пре краја наредног семестра, обавили овај посао, извршили овај задатак. Међутим, исто тако, као што je подвучено и само je питане кад, вероватно одмах, било би потребно у ове наше дискусије, макар joui недовршене, макар и са незаузетим доволно конкретним ставовима, са само обележеним политичким критеријумима за доношене конкретних решена, захтевати укључење интересних заједница, и то не само због тога што су то организадије које ће нам убудуће обезбеђивати финансијска средства за све, за личне дохотке, за живот школе, за материјалну помоћ студентима и за обезбеђивање материјалног стандарда, итд., него и због тога што ће то бити тела ко ja у ствари данас, на место