Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

120

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ранијих државшгх органа, преузимају вођење целокупне политике у области образовања и школства. Ми треба да иницирамо, да помогнемо, да нам не би интересна заједница остала мртва и неактивна управо при решавању реформе универзитета. Jep ако ми не увучемо и те структуре, ако непосредни творци, извршиоци јавних служби, као што je образовање, не буду довољио активни да увуку те интересне заједнице у ову проблематику, проблематику образована, мислим да постоји велика опасност а политичка одговорност свих комуниста наше земле би била изванредно велика. Ако. комунисти не буду иницијатори одоздо, из базе, било као корисници услуга чланова интересних заједница, било као носиоци посла и делатности које су финансиране кроз интересне заједнице, мислим да онда можемо имати једну изванредно велику друштвену кризу и да je управо то најзначајнији корак који се после 1950. године чини у систему друштвеног самоуправљања у нашој земли. То показује ко све треба, поред корисника кадрова, поред нас који овде живимо, да извршава овај посао, на што морамо нарочито обратити пажњу ангажујући се и уклучујући наш живот у рад тих интересних заједница, у којима учествују како наши представшщи тако и корисници наших кадрова. Још једно питање које сам хтео да поменем овде то je која су то све питања која смо до сада сагледали у вези са реформой и о којима би овде вечерас требало посебно разговарати. Ja бих рекао да у том погледу реформу можемо схватити и у ппгрем и у ужем смислу. Ми би требало вечерас да се задржимо на овом другом аспекту реформе, дакле у ужем смислу, тј. оно што се назива наставом, наставним процесом, садржином наставе и техником извођења наставе. Мислим да то није једини део реформе наше куће и наше школе. Бите je пута то напомшьано и вероватно ће бити потребно, по мом мишлењу, одржати низ састанака у свим организацијама, па и оваквих састанака конференција, на којима би друге аспекте, друге делове наше реформе требало да дискутујемо. То je питање научнога рада, то je питање места и положа ja нашег Факултета, према јавности нашој. То je питанье места и положаја и носиоца и творца правне мисли нашег Факултета и осталих правних факултета у животу ове наше земл>е. Питање, продора мисли у области права и државе самоуправнога друштва у јавности, у науци од стране правних факултета поводом чега, чини ми се, да не бисмо могли рећи да имамо одговарајуће место, нити смо се изборилн, нити смо радили да то место добијемо. Данае, имајућн у виду материјал који нам je ставлен на расположење, мислим да треба да говоримо о 13В. реформи у ужем смислу, о овом што се тиче наставе, садржине, обима, технике, технологи] е, погона, извођења те наставе и разуме се садржине њених резултата. Управо на та питања управлена су и досадашња размишланьа, досадашњи предлози, досадашње сугестије, досадашњи ставовн који су доволно образложени или не, доволно продискутовани или непродискутовани, али што би требало користити да се створи база управо политичког прилаза на овој нашој конференции, како би даље и партијска